Školski list

527

Шушан снкнра. Било в вреие кадЂ сикира ние имала држалн. Човекг дође у шуму еа нбомђ, и етане сећи дрва, алђ му безг држала иђаше поеао врло неудесно и врло споро. И опетЂ ее млада дрва поплаше видећи то, те отрче старомЂ дубу и потуже се. „бли ко одг вас'б, — занита ихђ дубЂ — са сикиромг у свези? „„Ние, — одговорише дрва, — сикира е сама самцата и голцата у руци човека. „А ви се вратите, — рече имђ дубЂ, — и небоите се, ерЂ намЂ она сама безЂ насЂ и безЂ нашегЂ издаиетва никадЂ наудити неможе. Посде краткогЂ времена дође опетЂ човекЂ у шу» му, али са сивиромЂ насађеномЂ на држало; са коГомЂ в снажно изманвивати иударати могао, те е часомђ наивећа дрва обарао. Онда дотрче опетЂ млада дрва старомЂ дубу у наивећемЂ страу и потуже се, а старацЂ ихђ опетЂ запита: „До ние ко одђ васЂ са сикиромЂ у савезЂ стао? „ „бсте — одговорише дрва — дрво се некз са нбомђ сдружило. На то старацЂ уздану†одговора: онда смопропали сви, што годђ насЂ има. Ние се плашити погибели сђ полн , него одЂнасЂ сами. Докђ смо мбј сложни и еданЂ другомЂ верни, немог/ насЂ принтелБИ потрта, макарЂ колко силна били, али ће насЂ макарЂ и слабии били часомЂ потрти, чимђ се међу нами невера а издаица нађе, и са нашимЂ се непринтелђмЂ противу насЂ сдружн,