Školski list

519

нвиме састати, кад^в и вш умремо, овако као што е онт. сада умрго". Н самБ се на ове рФчи утФшио, и вршннцима моима вазивио, да е мои отацг живг, и да е на вебу. Они су ме тада изсменвали. али л и сада држимт., да е утФха, коге ми мати мон, томђ приликомт. даде, врло благотворно дћиствовала намене, и да се на нбои ц4ло воснитание мое оснивало. Исто овакову утЂху препоручуе и славни Карло Раумерт.. Онт. вели: Ако мб 1 кажемо дћци кадЂ имђ тко умре: „Онђ е еада кодт. Бога, н4му а тамо добро," — ако ихђ узт» то научимо сгоднбшб изречен1нма изт. св. писма и црквенвшЂ п$смицама, кое науку утврђум; онда ће се д^ца брзо утЂшити, и неће сматрати у временои смрти пропастБ свош. Дфца, кон за рана чум и науче, да добри лгоди после смрти одлазе кт. своме Спасителвд на небо,добит'ће тврду вФру уБога, и 6 б1 Т и ће постоана удобродФтелБи. 3, Јпбавг између буаИе и сестара. Чини се као да е лгабавБ између браће и сестара природна и урођена, па опетг налазимо мбг умногимг породицама дбцу, кол се немогу да сложе, и кол се готово сваки част. свађаго и инате. Нећемо рећи да су сами родителви криви свему невалалству дечиемг, али овои неслоги и свађангочесто су баш -б они наикривлБи. Свађа дечин долази напвише одг распре о томе, шта е чив. Колико пута чуемо кадт. се дЂца отимаго о лутку или о играчку какву: „Даи мени то е кое; ние твов већг е мое!" Сваки остане при свомРе доказиванго, докт. се напосл^дку непосвађаго, па ту ти изиђе онда чита†белаи између дЂце. Томе су злу повода дали за цело родителБи, подрангогоћи у дФци