Školski list

694

црквомт. Ликшске области. Богт, уелвша тоилу молитву духовнога сабора, и открие волш свош у сну едномг с! ископу, з^поведивши му. да са другимт. духовнимг лицама врло рано у Јотру у цркву отиде. и оногђ свештеника, кои пргвш у цркву на мтрен^ дође и коме е име Николаи, да приведе сабору духовномг, да га оваи за архиенискоиа носвети и прогласи. Богобонзлвиввш епискоиг сасбшти ово откриван^ осталвшг члановима сабора, и они уране сутра у штру врло рано, и отиду у цркву, а онаи, коме е откривенЂ дато, етане кодт> врата' црквенБ1Хт,. Кадг буде време кт> штревш, ал' ев. Нвколаи ио обичаш свомт. упути се управт. кт> цркви. У притвору дочека га онаи епископЂ и ухвативт. га за руку заш>1та: „Како се зевешт. синко?" СветБш му смирено одговори: ,,Н се зовемг Николаи, владико светкш, и всамБ слуга твое светоети!" Епископт, позна не само по имену, и по раномт. у цркву долазу, него и но смиреномт. овомт, одговору, да е то онаи свештеникт,, кога сви очекуш; одведе га дакле у кругг архиерен, кои га у ирисутству млогога народа за епиекопа поевете, и на етепент, архиеиископства Мирликшекогт, узведу. У овомђ великомт, доетоанетву владао се ев. Ннколаи са свимт,, онако као што е ХриетосЂ Спасителв учио. Он 'б е народт, не само у цркви, него и ио домовима и на улицама и нри свакомт, састанку саветовао на добро, мдадежв е воспитавао, болнике надгледао, сужне искунлБИвао, тужне и жалостне е тФшио, и грФшнике иеправлно. Кадг оно безбожнБш царт, римсквги ДЈоклетиннБ нодиже ноеледнЉ али иаижешће гонение на Христинне, тада е и еветителв Николаи за нраву веру млого стр.,дао, и еве дотле у тавницм чамио, док г б милостб Божии судбу Христилна на болљ обратила ние.