Školski list

ш

родитељи доникле клшкашћи прираншш, или се одма сама рани. Тичице њиова маика нерађа живе на светг, као што се друге домаће и дивл^ сиеагоће животин^ рађаго, нитђ има млека, да ихђ дои, као што имаго ове, него е жуманце и беланце непроклговл ^номЂ пилету на место маикиногг млека, коимт, у нету расте, докт. недорасте, да се проклгове и до тврђе ране дозреду. А како се иввие пиле изђ оногђ заметка? КадЂ топлота лежеће маике «е крозЂ и крозт. пробие, одма онаи онако лепо сахран^нт. заметакт. оживи, и тичица се мало по мало извин, кон наипослФ лгоску пробие. Како тице тако имаго и све рибе, и све друге ситние животињице: лептири и бубице и муве и остале, исто такова и готово исто тако створена ница; ни одђ њи се ни едно живо на светт. нерађа, него се свако изђ свогт . лицета извие, само ове ни маика нележе, него ихђ на згодно место остави, где имг топлота сунца илђ земл® та лежећа маика буде.

Р о д а. Рода оде подг ееент. одт. нает>, и нробави зиму у топлои земљи, а у пролећа дође опетт> кђ нама, и иозна свое село, свои оџакЂ и гнФздо. Наипре дође мужакЂ самг, те гнћздо прегледа, пнкђ оде, и онда заедно са женомт. дође, пакт. нрви е посо, гнЂздо оправити, кое е ветарЂ киша илђ снегЂ преко зиме искварио, и онда се легу, и остану тако у слози и лгобави живећи, дн би многогђ човека застидити могли. Рода е господска тица. Има високо чело, огатро око, а ходђ озбилннЂ и поносанЂ, цело понашан'; мирно, господско, одмерено. ЛетенЂ е лепо лагано и господско, чини се као да нлива по воздуху, само кадЂ ловђ виа, онда ће побрже скочити. Рода е врло чиста тица, непрестано се треби, алЂ то е и нуждно, на онои белои аљини врло би ружно скака прлн станла. Родино е гнЂвдо само грубо набацано пруће. МужакЂ и женка легу на изменЂ, увекЂ е но едно кодђ куће, да децу и кућу чува и брани. Овоим в ошгримЂ окомђ превиди целу околину, и недопушта другомЂ пару, да се наблизу наетани. Рода треба велики просторЂ, зато е редко у комђ селу више парова видити, ванЂ да е бара много, ту ихђ и више иарова довољно ране наоде: црве, бубе, пужеве, слепиће, мишеве и рибе еде врло радо, али наирадие змие и жабе. Ове удара клгономђ докђ реубие ијгђ толико претуче, да нш немогу утећи, никђ онда