Školski list

328

тзорила, и онда е падало досетака и доекочица као кише. Ние ни попа М. већи непринтелћ взлсннванп молитава био, него што е Л. изнсннванн читанака. Зато и беше оба са противницима новие школе у наивећемЂ принтелвству, 1ошг Л. и у томђ срећа послужи, те и надзирателн доби, кодг когг све, што би други у наивеће небрежен1Ј уписавао, мирно пролазаше. Л. е разпуштао школу много реда безг икоегЂ узрока, о накрмлБиванго праздника четвртком ние дао речч прословити, започинно е школу по лепомт. старомг обичаго о Митрову, или о Аранђелу, а да га не грде, да се бапгв нимало за новиго систему не брине, свршавао е о Петрову; и на полбске раднЂ имао е „точно призрение а што е сваки дант> школу мало кашн1> започинно, а мало порание свршавао, то су му све в/лсти сеоске кровг прсте гледале, ерг онт> у целои околини наимирнии и наитиши човекг беше, кои се ни у што мешао ние, за обштинске ствари ние марио ни запитати, зато ее ееоскои господи на&већма допадао; о политичнимђ стварима ние хтео ништа ни чути некмо л' говорити, онђ ние ни знао, да има новина на свету. У воденм листе одеуствугоће деце био е врло милостивт., т. е. ние е никадг ни имао, и то се лгодма, што у школи децу имаше гошђ понаивећма допадало. Л. е увек*в кодђ куће седио, ние марио никудтћ крочити се, да га неби радини лгоди скитницом-б и признваломЋ прозвали. Мирг ш тишина била е у школи и око школе наисвечанин. Снага мир не ленБости симпатички ваташе мало помало и децу, и научише по читаве сате у школи бити, а да се ни сг места немакну, ни гласка од-б себе непусте. Многи е човек-ћ за школскоп. чаеа мимо школе пролазећи држао, да е унутри све празно и пусто. НЊгову е децу и на улици редко видети било, да се играго или вичу, већ -Б седише скрштени руку подђ стреаиа или лежаше на землБИ мирно у свет -б зиагоћи. Лагант. и гннвећи говорт. учителн Л. пређе мало помало на све Дембеловчане, и ено ихђ и данасг се познаго, али на подсме†свима; нико неће ни девоике изђ Д. да узме, ни за момка отуда да пође, ни коегЂ носла тамо да има. Тако е живео Л. у миру и тишини; лети е затварао каике и седео у мрачнои ладовини; зими е легао порание, да огрева и свеће заштеди. Брига ние имао, нити коегЂ еда. Умно напрезанБ чиннше му се гола будалаштина, та онђ већг давно «ве што му за мађистора нуждно беше у маломЂ ирсту има»