Školski list

463

Стевано†братт, Константинт., когђ Стеванг познванге, да миран будне, и да га метне првогт, до еебе, али оваи нехтев' нобиеее и у бого погине. Исто тико беше и у Грчкои неиири са отимана о престо, наивише се отимаше Антроникт. старии и млађи. Стевант. беше више накдонФнт. стариемЂ. Млађи да му се за то освети завади га са бугарскимт. крад -Јзлп, Михаиломт,, и оваи зато отера свого жену Стсванову сестру Неду одт. себе. Са тога се заметне ратт. између Срба и Бугара. Бугари и Грци дигну велику воиску на Србе 1330, и кадг на Стевано†позивђ , да се помире и да се непролива кр†узалудЂ нехтеше присгати. побиго се воиске 18-ог ГОла 1330 где Стевано†синђ ДушанЂ еамЂ србску воиску предводише, те Срби после жестоке битке Бугаре разбиго, и у битки бугарски краљ Михаило падне. После СтеванЂ у Бугарску уђе и Неду са нћнимЂ синомђ Александром иа престо врати, а томђ приликомЂ и неке грчке градове задобие. СтеванЂ беше сила миранЂ и побожанЂ човекЂ; онђ многе цркве и манастире подиже, ме!)у коима и високе Дечане, одкуда му име Дечански остаде. Али при свему томђ опетт, жалосно свои животђ доконча. Ожени†се по други редЂ ГркињомЂ МарГомЂ ПалеологовомЂ, кадЂ по србскимЂ землама поче грчки упли†овлађивати, стане еданЂ део србске властеле, коши то ла противно беше наговарати Душана, да владу одђ оца отме; други део наговараше Стевана, да узме одђ Душана Зету, а го му одма у почетку владе предао беше. Тако се изметне к0 тђ , и Дечански уђе са свошмђ воискомђ у Зету те Душанове Р^оре попали. На то ДугаанЂ дигне евое лгоде и Дечански мора Двђ Неродимлп свога престолногЂ града утећи у градЂ ПетрићЂ, изде га Душанови лгоди увате, у ЗвечанЂ одвуку и тамо безЂ гДушановогЂ знана удаве 3-ег Новем. 1334. ЗбогЂ многи страданп кон СтеванЂ Дачански и одђ оца и сина поднесе и з6огђ нћгови многи добри дела а наивише сђ нЉгове побожности слави га црква као божиегЂ угодника 11-ог Новембра.

(Продужиће се.)