Školski list

98

Овоме би се жогло лако помоћи, кад би се економска наука са народном школом споила, чега ради едан вешт економ слбдећи предлог чинн: Да се уза сваку сеоску школу економска класа дода, па да е мораго сва деца, кад обичну школу сврше, бар две године дана походити. Та деца морала би сваке недел4 едно пре подне на ову науку долазити, и то у оиап дан, кад мала деца школе немаго. Предмет ученн имале би бити оне струке економие, кое су у ком месту наипретежние. Ту бп теориа уз практику наилакше ишла; деца не само у раду том одрастла него га сад и сама радећи лакше би и науку разумела и радо би е учила, те бн им то у толико кориетние за живот било. За ову науку валнло би само едну популарно написану кнвигу наредити, кон би морала у себи садржатм све наиглавние основе те науке, и кон би овима неделБОшколцима за упутство служила да и науку науче и радие после економске листове читаго. Наиболћ би било разделити ту науку на 52 лекцне, за сваку неделго по едну лекцнго. Народни учителћи имали би и ову науку предавати; зато би валио на препарандии ову катедру теоретичне и практичне економие отворити. Окром учителл могли би и други вешти економи и обштински чиновници подаети, само би морали наипре изпптом посведочити, да садржаи те кнБнге добрознаго ипоказати вештину свого, да е уму и у школи и у полго практично употребити. Зими би валлло бар по три сата, а чим дани подуже н више сати за ове лекцие одредити, а уколко е нуждно, о том и у полго науку давати. Садржаи те устмене науке имали би ученици као домаћу задаћу себи после писмено прибележити одкуда, би е доцнне повторавати могли. Корист од те тако удешене школе била би та, да би сваки дечак све што е у тоИ струци наиважние научио , кое се другчие само са великим трошком на оним агрономским школама научити даде, коих у иас по несрећи шш ни едне иема. Таи би дечак казугоћи код куће шта е у школи чуо и свое старие многом научио, што онн никад чули нису, Сиротиа момчад кол неби из-