Školski list

317

ВоВводства србског (од 5°Рђ еви ћа); Аустрие, Палестине и оба планиглоба (Холле-ово колорирано издан&). На предметима под бр. 83. 85. 71. 89, и 93, кои се тим редом предузимам, дае се деди први понм о землви као небесном телу, о видокругу, о сунцу, о округлини земл4, о обртанго земл& около саме себе, о отношаго земл4 према сунцу, са показиванЈм како постае дан и ноћ; шта е едиа година, и кое поаве имамо у 4 годишнн времена. Песма бр. 91: „Годишнл времена" пева се по народноИ арт: „Шето сам се горе доле. а Природословни предмети предузимаш се у часовима за землћописне иредмете прописанима и то у пролеће и у лето, оним редом као у Читанци што стои. Пред бр. 99, предузима се из науке гледанн лекцин 36, „0 ваздуху" са свимапокушаима што се тамо цредлажу зарад доказа да има ваздуха. Ова се лекцил особито има брижлБиво израђивати и више пута повторавати. — ГЈред броем 100. казуе се о води, о пари и о осталим воденим поавленвима по 37. лекцш из науке гледани (види ст. 195. —205). Сваки ученик овога разреда мора на испиту знати како постае киша, снег, магла, роса, ин4, мраз и туча. Уз читан^ брон 101. „Дуга" учнтелв разговара и ноказуе како бива преламлан& зрака сунчаних, по вел. упутству (стр. 207) у колико се без помоћи призме може то ноказати. Ту се додае и казиван& о пари и о готренБоа и вечернвоН румени (вел. упут. стр. 209 и 210). Бр. 102 и 103 предузима се у лето кад е грмллвина, и уз то се дае деци наука о мунви и грому по вел. упутству (Лекцш 38, ст. 205207). Напоследку у ову врсту спада 10ш из II. Читанке предмет 105. „Средство за гасешћ пожара," при чему се деца, ако е згоде, са штрцалицом упознати имаго. На свршетку школ. године има сваки ученик III. разреда подпуно добро и правилно с' разумеван4м и добрим изразом читати, и о свачему, што на матерн^м езику популарно написано прочита, рачуна дати. — ЗнанЕ из историе, природописа, землБописа и природословлл шго се овде чита и предае, 6 олби ученици валн да сасвим себи присвое, а остали колко е више могуће. 2. II и с а н Сваки дан ппшу се у школи по казивашо два изречешш из св. писма, или из нар. пословица, или из природописа (види Шк. Л. 1866.). Школска диктанда преписуго се за домаће упражнение, сваки дан по пуну страну, кошм приликом пословице се исписуго латиницом, зарад вештбанн у