Školski list

169

преко оне угасито модре ил угасито зелене равнИ летити лако као перо, толико е страсние и ужасние отрпити лку на мору буру, где човек око себе ништа друго невидн, но само црну облачину и грдне таласе, кои се као планпне валаго, дижући се тако у вис, да мислиш, што оно ДоситеИ вели, оде у иебо, и падагоћи доле, да мислиш пропаде у Содом. Ту лети у вис лађа, ма она била наВвећа, као и лака лопта, а пада доле као олово, тако, да се наидебл^ греде на ш>оВ крхакз, као оно суви ирутићп, и сва грађа н^зина тако страотно шкрипн и пуда, да мислиш све се распаде. Тада и сваки жив на нвои човек, ма он колико срца имј о свакога тренутка помишла гу му е гроб, ер „грдни су морски вали, и страотна е хука пбиова; али е опет свлни на висинн Господ". (псал. 92, 4) Ово е и едина мисао и едина утеха сваког путника, кои се тада на мору деси, та едина мисао и држи га; онако и пословица вели: ко се незна Богу молнти, валл га на море послати. Да би само неку сличицу имали о оним неволама, што их морски путници претрпе, док се ил од оие смрти избаве или нбом погину, ево ћемо само неколико догађаа да наведемо. У вторник 27 Фебр. г. 1849 крене се американска лађа Флоридан из вароши Антверпна за Нгошрк у Америку. На нвои беху до 200 путника преселаца, кои свого зеллго и завичап оставише, да у туђини у белом свету болго будућност потраже. Први дан беше време лепо, али око поноћи дуне ветар и навали мећава са снегом и ледом. Пред зору наседне лађа на неку стену и провали се. Одма нагори вода у до0ни спрат и одма ту неке путнике, кои о\ морске болести обнезнапђни онде лежаху удави, а многе свали са крова ла^е у море. Уз лађу беху два чамца. бдан чамац преврне ветар и два у н4му морнара удави. У други чамац нагомила се толико много лгоди, што из тонуће лађе бегаху, да и од ових 20 у море падну. Сви морнари утекну на краеве од лађе, и вежу се ужима, да их вода неизбаци, а до 100 путника држаху се за кров од лађе, Може се мислити, какав ту жалостан беше аук и лелек. Мало затим раскиде се лађа наполе, а едан големи талас однесе готово све у море, кои на крову беху- Тако преостаде ибих само неколико, кои се за морнаре држаху. Од нбих свега 1 2 кои ову страоту преживише умре одма затим нбих 6 од зиме и од мраза, у четвртак и петак смрзну се шш двое; а остале беднике нађе други даи една енглеска лађа и себи прими, беху свега нбих 4, и