Školski list

330

ст. 23). Но као што е телесном оку, да би видело предмете, нужна свеглост: исто е тако и уму, да би бол^ и правилние судио и уиовао о предметима, од преке потребе развитак и образование, што по томе и називаго светлошћу; „наука е светлост, незнанб е тама." Но образование е производ ума: а ум е наш ограничен; по томе е дакле и светлост образованин саиа по себи слаба и несигурна. Светлост ума често се поирачава предрасудаиа и заблудама, и па таи начин долази подобна светлости блудећега огнн, кои само обмангое човека и свраћа с правога пута. Светлости ума, кадшто, при делованго порочних наклоности и страсти готово сасвим нестае, а човек остае у дубокои, густои мраку заблуђенн, из коега често неиоже напол4. По тоие, окрои светлости собствене и природне, нужпа е за наш уи шш друга светлост, хош аснил и сигурнин. А таква есте светлост Вере Христове, светлост, коа просБ'к^ЈДЕТх всаклго ч*лов'ккл (Јоан. гл. 1. ст. 9.), ер кои веруе во тл\'к не прЕк^дЈтв, (1оан. гл. 12. ст. 46.). Па и иоже ли бити што природние разуиному створенго, него ли са страхои поштовати преиудрога Саздателд и поучавати се закону Шговом дан и ноћ? А ме^у тии, због гордости и упорства нашега уиа, Вери се Саздател&воЈ! не покорава онако лако и охотно, као што би се очекивало. Лажни бранителБП човечиег разума говоре, да подчин^нб ума Вери, кое се изискуе од стране хришћанства, ограничава слободу мисли, и тим начином држи ум у теснии границама и не допушта иу мицати се. А е ли тако и у ствари? Проучавагоћи науку Вере Христове, налазимо, да Вера зарад чувагн ума човечиега од заблуда, иштући да шЈЈ се ум покорава, не сано нестешнгое н4гова делована, не саио не одбацуе и неосуђуе нБгова знана: него напротив држи да е истинита мудрост превелико благо, скупоцение од свиго блага овога света. Ево шга говори Свето Нисмо о истинитои иудрости: Блджшг ч*лоБ'кк2, иж* ижр-кт* ПрЕЛ\#ДрОСТћ, И СМЈрТЖХ, уВ'кд'к Д&Ч1Ш ко с*Гк> к#поВЛТИ, Н1?К{ЛИ ЗЛЛТЛ И сркрл СОКрОВИЦЈЛ, ЧКТН'киШЛ 0СГХ клллемУи ЛЛНОГОЦ^ННМ^Х . . . ЕЛЛГ03НЛТНЛ 0СТЖ всклл« ПрИКЛИЖЛНЗ1ЈЈИЛМА 0И , ВСАКОЕ ЖЕ ЧЕСТНОЕ Н1ДОСТОИНО 0А 0СТћ (ПрИЧ. ГЛ. 3. СТ. 13. — 15.). Ако питамо историго човечанства, шта значи хришћанска Вера при умнои развианго човека, историн нам одговара, да е свугде, где год се прниало хришћанство, у свиго народа, кои год су се обасавали светлошћу евангелске науке, незнан4 брзо уступало права свон просвети, Тако е то било н. пр., у 22*