Školski list

122

поучен4и прилагођеним према потребама одраслив младежи, и са осветлаван ^ЈМ добрим примерииа из Библичне и народне историе. Уз то би се могло сваки пут по едно или два Евангелска изреченин (из Мат. Гл. V. — VII.) — што за правило живота служе, — прочитати, разнснити, и у Србском преводу на памет научити дати. За Науку Христианску, кого у сваком случаго свештеник предавати има, нека се сваки пут по едан четврт сата узме. ПокраИ тога у неделБне и празничне дане имало би се, свои младежи пре службе Божив у школу сакупл§ноИ, толковати Евангелие, значен^ празника ил житие дотичнога свеца. Одма за науком вере, као саставни део н4н долази у вечернвим школама црквено понн§, коме се може за сада само \ сата посветити, а по времену, кад будемо у вечершо школу све саме добре чатце добиали, моћи ће се овоИ струци сваки пут по часа посветити. За сада 6 доста да нам ученици и ученице науче, навпре обично литургШско поан4; као: Господи помилуИ, Оца и Сина, ДостоИно и праведно, Благословен грлдвШ и т. д. тропаре заповедних празника почевши од Николл дне па до Духова; кондаке Божићни, УскршнБИ с Ипакоем, и храмовног праздника; дал$ Воскресение твое Христе Спасе; Благослови и Хвали Душе; Предстателство Христшш, и ДостоКно 6 стб нко во истину. — Песме Божићне, Светосавску, Ускршнго и т. д. — Све ово може се и сада олако научити. По времену, кад добиемо децу кол су читанго и овом малом поннк) вешта, валило би да уче у вечернБим школама понти главне предмете осмогласног п4шш, као: Тропаре, Кондаке, Богородичне, Блажена, Степене и Догматичне Богородичне свих 8 гласова, Ангелски собор, велико славословие, Возбраноб, катавасие: Богородичну, Божићну, Ускршнго и Духовску. — Антифоне на 8 христових праздника; Божићн^ вечернБ и павечерие с литиом; стихиру на водоосвећенго Богонвленском; Возсиа благодат твоа Господи; Вечери твоеа таИшн; неколико антиФона и стихира великог Петка; канон ускршнБИ и т. д.; вечерн^ Ускршн^ и Духовско, и оне христианске утЂхе пуне духовне песме са опела и парастоса. Обучаван! у црквеном нолшо такојје спада на свештенике, али под нбиховим надзором имао би им у томе и учителБ помагати, особито ако е од обштине за вечерн! обучаван^ обашка наплаћен. Наука о полбскоИ привреди имала би се предавати по Радићевом: Вођи у полБОделству, али би валнло да се што скорив изради една полводелска читанка (по Ерцингеру); па