Školski list

348

нашу на господству Л превласти, Не треба да смо ташти и частолвубивн као Јаков и Јован, кои се јагмише за прва мјеста Прво мјесто^ треба заслужити! Опет невалБа на ријечи никоме прешати, и мрзити кога за његове неумјестне желве, као остала десеторица ученика на ону двоиду. Исус није рекао да његови „насљедници" благосиљају пушке које пале по десет пута у часку — већ је река о своима ученицима, да пазе мир и слогу, и да сами буду об раз вјернима. А нуто, учителва и пастира, шта ли га они раде од свога стада! . . . Исус је основао цркву нашу на подпуној једнакости и јединству. Ту има право сваки себе познавати и тако ће црква пропјевати кад будемо ми сами валћани. II. ЕванђелБеод св. Луке на млади божић. Рана младост Исусова пуна је поуке за нас. Само га ту у цркви видимо. Више незнамо ништа из тога доба његова, него да је растао тјелом и крепијо се духом, и своима се родителвима нокоравао. Такови родигелБи и такова дјеца сачињавају сретан народ. У цркву валБа и ми да идемо валБано. СрблБИ по варошицама тешко су удалБили се од те дужнссти лепе. Некада сви срблБи нојаше у својој цркви, а данас незна и немари он за то. Они најме чоека који за невницом једноудно помаже пони. — Тако може се рећи: док је новаца — догле и православља! Св. Василије уносио је ред у цркву: Пре идоше испостници по шумама и живише на осами у молитви. То није више добро било. Св. Василије сабрао је те људе у скупове, и ту им давао посла. Скунова ти назову се манастирима. Они су крчили шуме и обделавали земљу, радили разае занате, и учили се свакој доброти. Тако постадоше млоге дивљачи питоме, подигоше се уредна села и градови. Ту су науке миловане. Такова је задаћа и нашије аанастира. Но ми кривимо Турке због нашега опадања у привреди и врлини; али има кривице и код нас сами! . . Овај сдавни учитељ наш родио се около 329 год. у Кесарији Кападокиској, те нам је оставио славан примјер, са којим ваља да нову годину зааочимаио у славу Божију! (Продужиће ее)