Školski list

— 155 —

Не треба да помињем, од колике су важности ти резултати за нловлење по ваздуху (где су већ опробани) и за радове у згуснутом ваздуху, у роначком звону и т. д. Уопште зависи уплив корисних или шкодљивих газова као кисика, угљене киселине и т. д. на жива створења од напона, што га они имају у окружујућој атмос®ери. Тај се изналази, кад се барометарски иритисак помножи са процентуалнсм садржином ваздуха погледом на дотични газ. Мењање једног Фактора може се противном променом другог опет изравнати. Жива створења, која се у дивјем стању налазе на нашој земљи, прилагодила су се нормалном напону кисика у ваздуху, какав је на месту, где станују. У оиште ће им шкодити, ако се тај напои измене на више или на мање. Барометарски притисак и процентуална количина кисика у ваздуху не беху на земљи увек таки као данас. Напон тог газа очевидно је сад мањи и без сумње иде још једнако на мање. Спекулације о постању живих створења на земљи не обзиру се како треба на ту чињеницу. Вег^ мисли, да су прво постала микроскопска створења, а тих ће ирво и нестати усљед умаљеног наиона кисика. Како су у оиште недовршене и непотпуне теорије о развитку живота на земљи, то показују и ова Вег4-ова истраживања. Обично се учи, да су морале прво биљке на земљи бити, да очисте ваздух од велике количине угљене киселине, која се налазила у њему. То је но Вег1>у нетачно, јер у атмосФери, у којој је тако много угљене киселине, да у њој не могу да онстану тоилокрве животиње, не може ни биљка да клија. Зна се даље, да су рептили (гмизавци) нре на земљи били него тоилокрве животиње, па и то разјашњују многом угљеном киселином, која се налазила у прво доба у атмос®ери. Али то није истина, јер с.у реитили осетљивији за тај гас него птице, а много већма него сисари.

школскн тт (Главном просветном савету у Србији) ностављени су за редовне чланове: др. Јосиф Панчић. нроФесор велике школе; Стојан Марковић, про®. и ректор вел. школе; Панта Срећковић нроФ. вел. школе; Михаил Петковић, нроФ. вел. школе; Јован Бошковић, библиотекар народне библиотеке; архимандрит Нестор, нроФ. и ректор богословије; др. Лазар Докић, београдски лекар и проФ. вел. школе; Јован Ђорђевић, проФ. и директор