Školski list

— 201 -

и ту много механизма. При учењу граматике , а нарочито при мењању именица, глагола и других делова говора, као и при граматичком аналисању у читанци — има толико механизма, да је тај предмет деци најдосаднији, а уједно и најтежи , јер се почиње већ у I. и II. разреду, и то без довољне ириираве , која се даје у разговору између учитеља и ученика, и у растављању истог поступно на мање делове, а све без уиотребе граматичких назива. Психолог зна, какав је и коликп је то духовни нроцес, док се дође само до појма о општим именицама, — а међутим учитељ тражи то од деце већ у I. разреду (дакле у 7. години) ! Ту је механизам неизбежан, — и тако га има у многим другим приликама (а нарочито још у писменим саставима.) 10. Оснм матерњег језика учи се у осповној школи још црквено-словешки језик , и то у свима разредима. Да није због практичне употребе у црши овај се језик не би учио у оеновној школи, у којој се по правилу учи само матерњи језик; — а овако мора бити механизма и нри учењу тога предмета, н готово се не да ни избећи, јер он је везан за тачно одређену садржину, а ова није удешавана за децу, него за одрасле хришћане. Лли може се тај механизам бар у многоме смањити, и то зависи од учитеља. Има доста учитеља, који се не труде много око тога, него они имају нред очима само тачно усмено репродуковање молитава на црквено-словенском језику и течно читање црквено-словенских књига, а на разумевање онога, што се говори и чита, не полажу никакве важности, — и ту је механизам потпун: деца говоре нешто, као папагаји, без разумевања и без осећања, и то је за њих без икаква смисла и без икакве цељи,—а тим се уједно проФанише (обесвећује) и сама садржина предмета. (Свршиће се.)