Školski list

— 168 —

реч била? Прочитај! Који се од вао зовс: ,,аца" ? Каг;ва је то реч „аца." Реци ми које женско име ? и д. т.А кад би ставили ево у среди: „г," каква би онда реч била? Прочитај! ,.ага." И тако се постуна са сваком речи, и води код сваке речи по нешто и разговора. А затим се даје ученицима, да за тихо вежбање нишу дотичне речи са уметањем изостављеног писмена. Овај степеи је важан, што побуђује ученике на саморадњу и што служи на развијање дечијег разума, (б. стр. 32). У нети степен тежих речи спадају у главном једносложне и вишесложне оне речи, којих се слогови састоје из три еугласника једно до другог ; и ово су најтеже речи за дечије почетно читање. Постуиак је један и исти као и у II. степену, т. ј. на писмарици стављају се наслови, којима се додају самогласи и сугласи, док се не саставе речи, н. пр. Наслов: „ждр", ако додам „ал" биће реч: „ждрал." Ако на наслов „ждр" додам — „ело" биће : „ждрело". Наслов овај на станиву све дотле стоји, док се све речи, што иод тај наслов иодпадају из буквара не прочитају. Свака на писмарици састављена и у буквару прочитана реч, има се по диктирању и писати. Како је ово најтежи степен, то ће учитељу и највшне бриге задати и дуже ее забавити, имајући сваког од ученика ири читању тих најтежих речи пред собом. Овде се још приметити има, да се увек те све написане теже речи имају ирегледати и нонрављати, јер деца често, а особито у почетку, губе из вида по које писме, и нехотице га изпуштају. (б. стр. 33—34). У шести степен тежих речи спадају речи од четир, пет и више слогова, у којима се тек у гдекојем слогу налазе по два суглаеа једно до другог. Овде се као у III. стенену читају одмах речи из буквара прво по ступцима редом а нотом преко реда, и то сваки ученик по једну реч. Само ако би који ученик запео у ком тежем слогу, има се исти иа нисмарици ставити и считавати, потом ноново из буквара читати и напослетку и писати. (б. стр. 34). У седми степен тежих речи спадају речи у којима је писме „р"' „самоглас." Ове су речи за считавање врло тешке, јер се мора иредузети гласање, и то тако, да се истакне на иисмарици најпре писме ,,р", и зада, да свако дете изговори и отегне „р" где се пофтори нређашње учење, да има речи у којима је „р" самоглас. И таке речи и слогове ваља одмах састављати н. пр. Ср-би вр-ба; бр-ља; мр-ља. Тек кад се тако многе речи, у којима је „р" самоглас на писмарици сложе и по казивању наиишу предузети ваља читање из буквара све дотле, док се учитељ не увери да ученици добро знају сваку реч и прочитати и нанисати. II код ових тежих речи, где је „р" самоглас, предузимају се прво јодносложне речи, па се постенено на више иде, док се наиослетку не дође до оних речи, у којима је после ,,р" танко јер ( б ) и . пр. „умрво ; грвоце и т. д. (б. стр. 34—35). Који учитељ на овај начин учио буде своје ученике да читају и нишу, тај ће за цело уснеха са читањем и писањем код ученика својих иоказати. При нредаји ученика другом учитељу неће он црвенити нити зебсти, да ће код новог учитеља бити таких ученика, које ће због не-