Školski list

— 294 —

1. Ако се учитељске ттлате тако удесе, да могу човјеку обезбије дити његов и његове породице сигурни опстанак ; 2. Ако се образовање учитеља удеси засебно од образовања за свештеника, т. ј. ако се учитељска школа одвоји од духовне семинарије, чиме ће нестати могућности да од учитеља може иостати свештеник ; 3. Ако се изнађу начини, како би се учитељима осигурао оистанак пошто у раду изнемогну, т. ј. ако се установи фонд за иенсије; 4. Ако се повишавање нлата удеси но годинама службе и но способности учитеља. На треће питање закључене су ове резолудије: Даље образовање учитеља иоспјешиће се овијем начином: 1. Ако учитељ буде настојао да не заостане иза духа свога времена, нужно је да непрестано прати развитак на опште-просвијетљеном пољу, и да не пропусти упознати се нарочито са новијем производима у геедагогијској књижевности; 2. Пошто учитељи крај слабијех нлата нијесу сами у стању, било би најцјелисходније, да крај сваке школе подигну школске библиотеке на трошак школске онштине, и с помоћу од стране државе; 3. Да се сваке године шиље неколико учитеља на школске изложбе и на страњске учитељске скупштине ; 4. Да се учитељима од стране надзорништва задају стручна иитања на иисмену расираву и најбоље израде да се награђују; 5. Да се сваке године најмањеједан пут искупљају учитељи на јавна предавања и скупштинска вијећања. Примједба. Његово Височанство, узвишени Књаз Господар, благоволио је почастити скупштину својом највишом иосјетом где је особитом пажњом присуствовао при самој расправи нреко два сата времена. Од скуиштинског предсједника било је Њ. Височанство при доласку подужом бесједом поздрављепо и од стране скупштине са бурнијем усклицима дочекано. Његово Височанство дало се нотанко извијестити о цијелом раду састанка и нарочито о створенијем резолуцијама, које је Н>. В. имало милост одобрити са нужнијем'наредбама ради извршења истијех. Његово Височанство је истом ириликом изненадило учитеље особитом милошћу тијем, што је присутноме министру Војв. Церовићу благоизвољело иаредити да се има на сами Госпођин-дан ноложити темељ „учитељском пензионом Фонду", у коју цијељ Његово Височанство најмилостивије поклони 1000 талијера у злато, и осим тога да се у новозадобивенијем крајевима има на ту цијељ Фондирати толико земљишта, колико буде нужпо за уређење тога Фопда. При објави ове изненадне Госиодарске милости скупштина удари у бурно клицање и благосивљање милостивог Господара. За тијем благоизвољело је Његово Височанство изразити се најповољније о раду учитеља и у опште и стања народнијех школа, те је двојицу од највредпијех нрисутнијех учитеља наградило, и то учитеља Баја БраЦановића, са Даниловим орденом IV. стенена, а учитељицу Јелену Вицковића са златном медаљицом у бриљантима са сликом Њ, С. Књаза-