Školski list

— 334 —

народној скупштини предлог, по ком ое имају основати три школе за пољску привреду: једна за ратарство, друга за винодеље и воћарство, трећа за сточарство и планинско газдовање. Заводи ти били би интернати, а наставни течај у њима трајао би 2 године. — Исти лист јавља. да су београдски учктељи имали 14. и 15. окт. састанке, на коЈима су претресали нравила за „учитељско удружење", које би се идуће године имало основати. Цељи тога удружења биле би: потпомагање и усавршавање чланова и потиомагање народне просвете; а средства су: оснивање учитељског листа, издавање и растуривање књига и оснивање месних учитељских зборова. Сретно да Бог да ! (Румска иоджуианија .) Досадањи поджунан г. Будисав пл. Будисављевић премештен је у Пожегу. Исти је истина силом иокомуналио школе у румској иоджупанији и због тог је заслужио да му се тај чин не заборави у српском народу, али правда захтева, да дамо места осећајима, којима се учитељство поменуте поджупаније прашта од свог поджупана. Отуд нам пишу: Поджупан Будисављевић био је један од ретких иријатеља школиних. Он је подигао до 10 нових школа, а учитељи добиваху најуредније своју заслугу за сво време његова поджупановања у Руми. Свака наша школа добија на рачун школске благајне и „Ј^Гарге4ак" и „ Школски лист", а тога неча у другим подл-супанијама. (Учитељство треба то само да жели, па би било и другде. У.) Према учитељу био је истина строг, али и праведан и дело учитељство румске ноджупаније ожалостио је јако његов одлазак. (У беловарској жуаанији) има 25 школа, на које се по закону имају иостављати учитељи иравославне вере. Од тих школа је трећина иопуњена неиснитаним учитељима, јер се не пријављују испитани. (К) (ЈПколе у СибируУ Сибирски учитељ има право, да већ са 15 година службе иде у пензију (у европској Русији истом носле 25 година). Ипак је поред те и многих других олакшица, што се дају учитељима, руској влади немогуће, да јавне школе у Сибиру тако уреди, као што би желила. У целом западном делу те простране области иостоје сада само 26 виших завода са 3800 ученика и 600 народних школа са 14.000 ученика и 2200 ученица. Истом ире године дана основане су у Омску и Томску гимназије и осим у те две вароши отворена је виша девојачка школа и у Бернаулу. За децу у киргиској степи постоје близу 20 школа (2 засебне за девојке), на и деца Остјака и Самоједа могу да полазе школу у Обдорску. (.Кројење хаљина.) У девет арондисмана у Паризу установљени су за учитељице течајеви кројења по методи гђе Грандомове, која се јако хвали. Резултати те методе, која се од чести оснива на геометрији, дају мало по мало научва средства за зготовљавање одела, које је колико лепо толико и практично. Постигнут успех дао је повод министру јавне наставе, да установи за све учитељице у Француској два течаја, ко.ји се држе два пут у години и који трају један или два месеца, како би се све учитељице уиознале са том методом. Вредно је приметити, да се већ У малим општинама сасвим младе девојке ночињу да поучавају у кроје-