Školski list

— 376 —

хасне брати. По мом мњен.у впљало би и ове гпколе на четвртак пр°ме стити и то на јовановску алмашку и салашку (клисанску) школу ближе народу, коме су оне намењене, а шегрти нека остану у средишњој школи; ово и са моралног гледишта, јер не треба одраслије женскиње оставити, да слушају и гледају безобразлуке шегрта, а кад су ту заједно, не мож их од тог сачувати. И онамо кад буду, нека долазе једни пре, други после подне, као што то прописи школски и наређују, где је један учитељ. Ја не би ову децу ни гонио целе школ. године у школу, јер би с тим родитеље оиет знатно оштетили, што су та деца родитељима већ од хасне, а зрелија су, на ће и за краће времена више научити кад с вољом иду, него кад се гоне. За њих би довол>но било, да почну новембра месеца школу, па да ју полазе до ускреа ; то је доба, кад су така деца најдоколнија и кад родитељи наши најмање нутују на страие нијаце, куда и своју децу повлаче. Овде је место, да изнесем преглед о том, како су деца школска походила школу и колико их је оснособљено за прелаз у старије разреде. Свега се уписало 369 м: 262 ж. дакле свега 621 дете. Од тих је остало до краја годипе 512, а за ирелаз у старије разреде оснособљено је 403. Туђе основне школе полазише 60, приватно су код куће учили 3, повторну варошку школу полазише 69, повторну клисанску 12, шегртску 65, на исниту било 27, међу овима 14 Немаца (3 прот. и 11 рим. кат. вере). Кад се зна, да има за школу способне деце за школ. 188°/ г год. 612 мушке и 636 женске свега 1148, па се ви/и, да се уписало у школу 378 мушке и 306 женске свега 684 онда се види, да је тек % дошло у школу; а кад се одрачунају они 96 што су у течају године изостали од школе и они 9 нередовних што нису ни били за школу: онда се види, да је тек половина оспособљене деце нолазила редовно школу, а друга је половина остала без сиаке духовне хране. Још горе стојимо са повторном школом. — За ову школу има по исказима свештеничким оспособљено 294 муш. и 26о. жен. деце, свега 559, а уписало се у школу са шегртима заједно, (кад се изузму 14 Немаца) 73 мушки, и 49 жен. (од којих ни 8. део није редовно у школу ишао,) те се тако једва може рачунати са онима, што у гимназију иду и онима, што посећују вишу девојачку школу и друге нриватне заводе, на 130 а највише на 150 ученика, а то је тек 5. део ове деде, а 4 / 5 . не знају за школу ову, те се у њих изгуби и оно мало науке, што зу је из основне школе изнели, ако ©у је посећивали. Кад би дакле из овога извели читав рачун о нашем просветном стању нашли би, да нам мања нодовина нашег нараштаја чами у тами, а то је грдна штета за нашу будућност и може нас у оваким напредним околностима лако и живота стати. С тога нозивам и умољавам општинске старешине, да буду на опрезу и да покрену све жице, како да се што више деце нрикупљају на науку и васнитање, на та једина светилишта, што данас дају правац животу и заклон у будућност. Сад долазим на учитеље, на праву слику школску, јер општиаа даје само оквир, а учитељ умеће лик, па какав учитељ онаква и школа, какав газда, онаква и кућа.