Školski list

— 82 —

љу их у маџарске оводе и немачка дадиљишта До г 1831 бавио се Фребед управљањем завода у Кајлхау и написао је више списа о својим педагошким начелима. Тада је отпшао у Швајцарску и т у је за његов живот било особито значајно двогодишње бавлење код Песталоција у Ифертену, где су његове педагошке идеје сазреле Г. 1836. вратио се опет у Немачку и од тог доба посветио се скоро искључиво васпитању мале деце у предшколском добу. Тада је он засновао своје „дечије баште" и применио је у њима своју општу идеју о васпитању на прво детињско доба. Оне се једва помињу у његовим ранијим списима и подузећима, којпма је владала још сасвим општа тежња, да се укупно немачко васпитаЊе организује на новом основу. Име „дечија башта" (Клпс1ег§аг1:еп) дао је Фребел тим заводима од чести с тога, што је сматрао за нужно да је ш њима у вези башта, у којој ће се деца играти, а од чести и због извесне символике, по којој је Фребел сравњивао децу с биљкама у башти, Прва „дечија башта" основана је у Бланкенбургу код Рудолштата. У једном малом спису ппше Фребел, да цељ тог завода није само то, да води надзор над децом пре но што дорасте за школу, него да их и њиховој природи сходно забавља, да им тело јача, чула веџба и дух, који се буди, да занима, како би се деца'упознала сасветоми људима и нарочито чуствима добар правац дала. Средство, да се та цељ „дечијих башта" постигне, састоји се у игри. Дете у том добу још не ради, оно се игра. Воља за игром влада целим дететом и ваља ту вољу тако руководити, да се игром све развије, што дете у себи носи и што само собом гони на развијање. Никаква сила не сме да утиче у дечије играње, него треба дете само потакнути, да оно чини, што би само собом чинило, да добро разуме свог унутарњег генија. „Дечија баштованка" (Клпскг^-агСпепп) треба тако рећи да буде свестан геније детета, које се игра и да руководи у правом духу дечијем љегове игре За тај посао је најспособнија изображена женскиња. Фреблова велика заслуга за „дечије баште" састоји се поглавито у том, што је дечије игре најбрижљивије иромотрио, те је дивлења достојно оштроумље показао у испитивању, шта смеју деца да играју и шта треба да игрију. Своје назоре о дечијим играма и љихову руковођењу забележио је он у многим списима. Последњих 12 година свог живота посветио је Фребел искључиво практичким покушајима, да „дечије баште" уведе у