Školski list

одутевљавали, то се слободно рећи може, да се пламен чистог родољубља из сегединске србске цркве и школе ширио за оно неколико година по целом Србству и много допринео ускрснућу народне свести код овостраног а носредно п код осталог Србства ! Као учитељ српске народпе школе васпитавао ј п Димитрије Поповић поверену му дечицу са најбољом вољом и ревношћу и одправљао је своје трудно зваље савестно, точпо, раз борито и са најбољим успехом. Налазило се сваке године измећу нових ученика његових ио неколико деце, која гхриликом ступања у школу нису знала србски, а сви су знали добро мађарски. Учитељ је увео строги ред, да ученици његови морају у школи и на путу међу собом србски свагда говорити, и тим је учипио, да су сви чисто и лепо србски паучилп на велику радост својих родитеља. Из свију прописаних наставних предмета а особито из библијских приповедака старог и повог завета, из рачуна на памет и на табли, из србског и мађарског језика у сегединској школи боље се и више учило, него ма у којој другој школи србској у оно време; особито су се деца у чистом и лепом писању и у рачуну отликовала, и са мађирског на србски а са србског на мађарски вешто и самостално преводити умела. Наставни метод учитељев био је лак, практичан, и далеко бољи од уобичајеног у то доба старог метода у другим нашим школама; а учитељ је предавао са вољом и заузимањем и старао се да ученици његови схвате, разумеју и употребити знају све што уче. Као што Стаматовић није учио редовно Богословију а био је један од најваљанијих свештеника наших, тако и Поповић није истина свршио учигељску школу, али је добро познавао нарав својих ученика, имао је ваиредан дар за учитеља и васпитатеља, и особити учитељски такт. У његовој школи налажаху се већ тада мапе и планиглоби и упознаваху се деца са основима из земљописа. Дисциплина је била строга, али отчинска и човечна, ред најбољи, ученици су се његови и у цркви и па улицама понашали приетојно ; они се и данас као одраели људи с благодарношћу и њежним пијететом сећају свог доброг учитеља. Међу отличне ученике његове, који се још у животу налазе снада и г. Стеван Теодоровић, академички сликар у Београду, којега су родитељи у то време у Сегедину становали, и који је по томе србску школу тамо учио.