Školski list

— 86 —

ученика ни множином ни многоврсношћу градива а настојаху да се добро ирисвоји; вежбали су бистроумље те знадоше наставу учинити интересантном и поучном. Тело развијаху умереном раном и нићем, слободним гибањем, игром и гимнастиком а ношто су рачунали на више сталише, учнли су своје ђаке јашењу, мачевању и елегантну нонашању. Дисциплина језуицка бијаше строга. Цели је живот васпитаника био точно уређен а да се точно нрема прописима врши назили су на то учитељи а и сами ученици. Главна васпитна срества бијаше побуђивање частољубља, надметање, потказивање и казне. — Да частољубље што већма развију, уведу разне части и школске награде, које су делили јавно и уз највеће свечаности. — „Ко умије да изазове надметање, тај има снажног помагача за своју наставу, јер оно буди и развија све силе у човеку." — Они бијаху уверени, да је зло теже отстранити, но што је препречити развитак му Да дакле сачувају своје ђаке од зла, уведу нотказивање, ну баш тиме изроде се међу њиховима ученицима разна морална зла као: лукавство, претварање, мржња, издајство итд. — Кажњчвали су према нрироди преступка. Телесно казнити смело се само за велике кривице, Од њих иотиче казна клупом, која носи какво ногрдно име. Језуити стекоше великих заслуга на педагошком и знанственом пољу. Њихове школе бијаху за оно доба најбоље. Лутерани су их особито ценили, занајвише Штурм. М. С. К.

У Ч И Т Е Љ. Од Ст. Коњови&а учитеља. ,,Ви сте со земљи " „Ви сте видјело свјету . . . ." Мат. 5; 13, 14. У неколико добијамо карактеристику и по самом имену онога народног. чиниоца, који горњи назив на себи носи; оно нам једном речи о задатку и важности дотичног чиниоца много говори. Широка је основа на којој би могли о истој теми да говоримо ; но стараћемо се да што у краће, у главним потезима најглавније моменте изложамо, но којима би имали пред очима известну целину важности и делања народног учитеља. Врнемо ли се са једним ногледом у давну прошлост, ми ћемо и тамо, у најстарија времена, наћи учитеља, који су нрема духу времена и своме иозиву се одзивали. Делателност учитеља временом стуиала је напред и разграњавала се сваким даном све већма и већма. — У прва времена наилазимо на учитеље, којима беше задатак веру и морал шир ти, одржати народ каракгерним и традиције у народу учвршћивати. Касније већ се расиадоше у више струка; неки осташе нри старом задатку, други ширише говорништво, трећи разне вештине — и у колико су науке и вештине напредовале и усавршавале се и према тома разне школе дизале и у толико се и учитељство разликовало, нрема томе и евоју сп ему удешавало за известну струку односно грану учитељства, Сиревда ова и