Školski list

— 178 —

онако још несталне појмове и не даду им да постану сигурни. Што деца у својим играма често човечијим сликама мећу у уста речи, то није још никакав доказ за уме; ност басне; јер тим се не наказује поЈам, него ту само дете самовољно и ио томе свеено оживљава предмет, који му је пред очима и који по његовом појму иравилно схвата. Али кад животиње, биљке, камење говоре човечијим гласом, као у басни, онда се измешају нојмови: животиња, биљка, камен и човек. Главни услов за прву духовну храну је потпуна јасност и истинитост појмова. У овом добу постиже се снажно усиевање духа само простом и наравном храном. Што би биле вештачке посластице за телесан желудац одојчета, то су сада басне и скаске за духовни желудац. Тиме се унесе нечиста крв у дух. Скаске делају нарочито још и тим штетно, што мање више нроизводе страшне, ужасне или грозне душевне упечатке, за којима баш деца тако јако жедне због велике живахности њихове Фантазије. Ушшв њихов у том добу сличан је тровању детиње душе причама о аветима. Уживање басне пре времена отештава укорењавање истинољубља у души, равна нут — и ако само посредно лажи, а скаска улива страх и иразноверје у детињу душу. Ко је само иоле испитујући посматрао унутарњост човекову, тај зна, како се чврсто укорене та три тесно збратимљена демона из царства т аме , кад се једном ма у ком виду увуку у нежној младости и како често ни само доцније боље познање и снага воље нису више у стању, да их са свима њиховим жилицама истребе. Зашто се дакле бира увек баш таква прерана и с тога опасна духовна храна? Заводи ли нас можда то, што се та храна, јер духовна чула лако дражи, деци тако јако допада? Или нема ли можда другог градива, које би у истој мери било кусно, а уз то да не шкоди и да унапређује? 0, заиста не! Дајте деци приаоеетке из богате књиге реалнога живота садањости (јер дете тог доба живе само у садањости), недужне, иросте, иријатне или са здравим моралом скоичане слике из друштва и ради иромене ио коју једноставиу шаљиву, комичну иричицу. Али на тај уплив басана и сказака као да се много не пази ни у самој дечијој књижевности, а још мање у неразумној околини, која често окружује невину децу.