Školski list

- 194 —

Седамдесет и једна година већ јер протекла, од како поетоји србска учитељска школа Сомборска У њој се за то време више од једне тис) ће србских синова, а у последње време и много србских кћери за учитељски позив изобразило. Питомци ове школе делају као народни учитељи по свима крајевима, где се србска реч говорп од Сентандрије до Цетиња, Скадра на Бојани и Кратова, а овде код нас у Угарској и у Славонији готово сви учитељи, шго делају у вероисповедним и комуналним школама србским, изучили су се у тој школи. Ова најстарија и до пре неколико година једина србска учитељска школа, борила се за првих петдесет година својега обстанка са највећим материјалним оскудицама издржавајући се се из несигурних прихода трећега таса црквеног у провинцијалу угарском и славонском, иа и данас после седамдесет и једне године својега обстанка, из заклада њојзи намењених годишње се једва 3148 Форинти потрошити може, те но томе нрема садашњим захтевима државне власти морала би се она одавна затворити, да није народни сабор одгодине 1871. одредио, дасе на издржавање њено потребна свота из клирикалног Фонда подмиривати има. Како је данашњим даном на издржавање ове школе годишње потребно 7736 Форинти; то се из клирикалног Фонда 4588 Фор. као припомоћ овој школи додавати мора За последњих 30 година од приватних људи само се два сегединска србина Јосиф Мунтил и Михаил ЛеФтер на самрти својој сетише ове учитељске школе завештавши јој сваки по 200 Форинти ; иначе се није нашао у целом србству ни један добротвор, који би фонд ове учитељске школе својим прилозима умножио, а како од 1879. године и приходи од трећег црквеног таса престадоше у фонд тај улазити, то нема изгледа, да ће се икада такозвани преиарандијални фонд србски толико умножити, да би без знатне припомоћи из клирикалног Фонда задатку свом одговарати могао. Да може ова учитељска школа у довољном бројуидобрих ђака добијати, нуждан је за њу просеминар, или припремна дворазредна школа, која би се шестразредној мушкој школи сомборској нридодати имала За ово постоји одавно предлог али нема средстава за издржавање ове припремне школе. Мимо тога, позната је ствар да се на учитељско звање отдају понајвише синови сиромашних родитеља и сирочад без отца и мајке, па с тога држим, да су стипендије ученицима