Školski list

- 243 —

олази у првој линији са сасвим погрешнога становишта, да се П1 кодски живот састоји еамо у настави, а превиђа, да јеглавна вадаћа школе васнитање и да је настава са.ло једно средство, којим се постиже та главна цељ. Пробудити у ученику духован интерес, развити у њему разумну вољу и иорадити ца из њега постане характеран човек, то је посао, који по схватању свију великих педагога има школа да врши. А ко мисли, да школа нема никаква друга посла, него да учи читати, писати и рачунати, ко је дакле мнења, да школа има да служи чисто материјалним интересима, тај понижава задатак школе и то је понижавање у садање време — да се најблаже изразимо чудновато. Човек није у свако доба једнако пристуначан упливу васпитања и најодсудније је у том погледу доба одраслог детињства. Што дуже човек остаје у том добу под управом разумније воље, у толико је више гаранције, да ће из њега ностати свестап члан друштва. Због тог теже у свима земљама, да се школско доба што већма продужи, да обухвата не само цело детињство, него и прво младићко доба. Сетимо се само оне жестоке борбе у Аустрији при донашању овогодишње школске новеле, којом се уместо обавезне осмогодишње наставе дозвољава изнимно за неке крајеве шестогодишњи нолазак школе. Не само немачка, него сва слободна педагошка преса осудила је тај корак као убитачан за општу народну просвету, а зна се, да је поменута новела поникла из кругова, који никад нису били пријатељи напредка. Свако васпитање треба времена и колико се само година мора човек око воћке да бави, ако хоће да постане из ње кадгод плодно и родно дрво. Али писац школских чланака у „Гласу Црногорца" мисли за две године дасврши васпитање човека. Па нека се гаколовање ограпичи и на само давање онога, што се зове елементарно знање, ипак одсудно тврдимо, да ни за то није довољно време од две годие, јер се са општим напредком непрестано ширио и обим т. з. елемената знања, те је данас већ толики нарастао, да га је мучно савладати и за ових четири година, које су сада прописане у Црној Гори. Нозивање на неке особите прилике, које да постоје у Црној Гори, не може да измене наш суд о предложеној „малој рСФорми " Црна Гора нит треба нит хоће да се одели од осталога света. Она се спустила на море, опа је отворила своја