Školski list
- 282 —
временом неби могло усавршавати, тако и наша читапка; и она је дошла на стручну оцену учитељима, који имају сада да искажу своје опаске и своје мнење. Да би нак своју задаћу могли да извршимо, потребно је да наведемо најглавнија својства добре читанке. I. Она несме бити ошпирна и преопсежна; II. Чланци њени да потпомажу језикословну и стварну обуку; Ш. да буде средиште моралним врлинама. Првом захтеву није читанка задовољила, особито је убитачно прекомерно градиво њено за сеоске школе, где један учитељ поучава четири разреда. У том погледу сравњује немачке читанке од Улриха и Нидергвсеса, које имају највише 140 читан. чланака. Са градивом читаначким особито са начином којим је нриправа за читање Аирилице и латипице изведена, неслаже се известилац, јер се овде неје узела у обзир душевна развијеност ученика. По његовом мнењу, неби требало у II. разреду првога течаја учити латиницу односно Кирилиг^у, него оном писменицом да се чита, која се у I. разреду учила. Као разлог своме назору наводи, да ученици за време „Ферија" доста забораве од онога што су у школи научили, па је учењем нове писменице нагомилана нова неприлика и потешкоћа, која јако упливише на успешан рад учитеља и напредовање ученика. За поткреплење својих назора наводи за нример немачку читанку за II. разред од Улриха, по којој се латинска слова уче тек другог течаја. С тога да се „приправа" у нашој читанци, оваква какова је сада, испусти а да се наштампа I. оцек за читање оним словима, која су у I. разреду учена. II. оцек да буде испуњен „ариаравом" за читање ,,латинице " односно ћирилице. коју ваља групирати у 10 сродних вежба, па на овима да се изучава нова писменица. Читаначко градиво — вели известилац даље, израђено је истина на темељу дидактичнога начела: „од познатога на непознато, од ближега даљем" што је свакако нохвале вредна врлина овечитанке; али допушта, да она не може никада задовољити посебне назоре и жеље а да јој се што неби приговорити могло. Своју расправу завршује са следећим резолуцијама: I. Читанка за II. разред нучких школа није се досадањом унотребом показала по све сходном и нрактичном са разлога: а) што је читаначко градиво нреопширно, те га треба редуцирати и то: б) да се иснусте читаначки чланци бр. 21. 24. 37. 50. 65. 69. 86. 100. 123. 131. 162; в) да се читаначко градиво „о човеку и његови делови" о храни и оделу" и „природоиисне обу_(е" стегну у мањи број чланака; г) пека се замени садржај чит. чланка бр. 7. „мудре главе" са садржајем приповетке: БЈе КигТла ип<1 сНе Ејсће1 V. Сћ. 8нпсН; и 14. чланак „Прстењак и палац" са чланком: Бге СгПес1ег Аез тенвсћНсћеп Когрегз од Еампе-ја. д) да се уврсти у читанку као први члаиак такав, који говори; да сваии посао ваља у име божије отпоч°т::, —