Školski list

- 307 —

разован човек, као и остали свет. Отуда се види, да васпитање преображује људе, подиже их до савршенства и красоте и даје нм облик божанственог обличја. Оно даје човеку и снаге, којом не расиознаје само садашњост, него му даје способности, да може и у будућност загледати. Васпитзње је велик чинилац у друштву човечијем, оно је кадро преобразити народе, преобразити род људски, а не треба му за то неколико векова, па ни неколико десетина година, него ако је добро удешено а оно је кадро извести то и за једно детињство. — С тога се данашњи мудри народи и напредне државе отимају тако јако за школе; а с тога сад тако јако и цене људе, који раде на нросвети и сматрају се оно за нај .весније, најродољубивије и најбоље родител>е и старешине, који се за ово заузимају и који у овоме траже највеће благо за своју децу, за своје потомке, а државе и општине за своје грађане, јер то је оно благо, што се у светом писму сиомиње: да га не једе црв и хрђа и „да га не могу лопови подкопавати и красти." И нема деци већег душманина и горег непријатеља од родител>а, који своју децу не васпитавају. Још пре 400 годипа рекао је немачки реФорматор Лутер, да се на деци најлакше може заслужити пакао, па и наш мили песник Змај Јован Јовановић пева и данас овај стих: „ А има л' већег срама и стида нег' свом чеду не дати вида". Та само васпитана деца могу бити слава и понос родитеља, јер само у васпитаној деци спремају себи родитељи потпору за старост, спремају спокојан издаз са овога света, знајући, да остављају за собом честите и уважене људе, у чијем се животу продужује и њихов честит живот, по оној кинеској пословици : умрети и остати у спомену људи, значи вечито живети, а где ћете боље успомене, нег у своме честитом и ваљапом потомству. Помислите себи само ту тешку смрт онвх јадних родитеља, који остављају за собом неваспитану, неваљалу, или кривим васиитањем и науком изопачену децу; јер осим, што су их та деца за живота срамотила још је и то зло, што чак по смрти остаје на родитељима клетва и одговорност за сва њихова неваљалства, људи као људи чине оно, шго су научили од својих старијих и за сва неваљалства и недотупавности дечије, криви су само старији. Отуда се и каже: куд ће ивер од кладе и каква матка, таква Катка. Па за то ко децу своју доброме научи биће му добро, а ко их не уме да научи или нема каде, нека их преда