Školski list

— 366 -

издања, тако и друге, па и неке српске, и у ком је највише гаранције, да ће знати да изабере књиге, које су најбоље за децу. (Како се Пољаци боре за своју народност.) Пруска влада употре бљује сва могућа средства, да нонемчи Пољаке у њеној држави, али како мало у том усиева, вида се из овог запевања, што га доноси „8сћ1ез. у једном свом допису из Познања: „Ма да се пољска младеж у познањским гаколама само иемачким језиком наставља, ипак се она пе нонемчава, јер чим иступи из школе, ступа одмах у друштва, у којима се негује пољскн језик. Тако то чине не само младићи, који долазе еа немачких свеучилишта, него и млади иољски трговци, обртница и занатлије, који су основали пољска удружења у Вратиелави, у Верлину иЛајпцигу итд. Делање немачких школа у Познањској аарализује се уоаштс васиитањем у -родитељском дому, где'се води ирави бој иротиву германнзаторских тенденција и где се гаји љубав ирема иољској народности." (.Батосек .) Српска вероисповедна гакола у Батосеку у толнанској жупанији добила је од кр. уг. министарства за богочаст и јавну наставу сва гаколска учила на дар. (Свеучилишта у Евроии ) Школске године 188 2 / 3 било јеу АустроУгарској 10 свеучилигата са 979 учитељских снага и 15.573 ђака. Немачка има22 свеучилигата са 2011 учитељеких снага и 25 445 ђака. Енглеска има 8 иравих университета и 7 тако званих колега, који имају укунно 509 учитељских снага и 18.180 ђака. У Француској не постоје државна све училишта, него само Факултети и то 13 правничких, 11 медицинских Факултета, 15 завода за спремање медицинара и 30 философских Факултета, који укупно броје 1184 проФесора и 15.526 ђака. Сем тога постоје у Француској 5 римокатоличких университета. Италија има 17 државних и 4 слободна университета са 1655 нроФееора и 11.728 ђ ака ; Русија 8 университета са 709 проФесора и 10.305 ђака; Шведско-Норвешка 4 свеучилишта са 543 нро®есора и 3425 ђака; Холандска 5 свеучилишта са 192 проФесора и 1685 ђака; Белгија 4 свеучилишта са 253 про ®есора и 4072 ђака; Швајцарска 6 свеучилишта са 315 проФесора и 2031 ђаком, Шпањолска 16 свеучилишта и 475 проФесора и 13 722 ђака, Румунска 2 свеучилишта са 87 проФессра и 693 ђака, Португалска, Грчка, Србија и Турска имају по једно свеучилишта Свелику школу.) (Оснивање ирквено-школског фонда.) Из Војке нишу „Застави", да је тамошња општина на предлог г. пароха Станисављевића закључила, да од свог пашњака одцепи 700 јутара и да ту земљу укњижи каг имаовину српске православне цркве у Војци. Тим ће се доћи до могућности, да се месне школе нрема потреби умноже и да те школе буду чисте српске народне школе са наставом у српском народном духу. Живели свесни Војчани! — Истом листу пишу из котара пазовачког о србождерском „уредовању" окружног шхолског надзорника Лисца, који је тако ружно морао да остави бродско окружје. Ми смо одмах при премештају г. Лисца у Срем изрекли бојазан, да он неће знати да одговори родољубивој дужности, коју има да врши школски надзорник у петроварадинском окружју и нисмо се на жалост преварили. Сад је већ опште позната ствар, да је