Školski list

- 178 —

дужни су да се повинују мноштву прониса, којима би се стешњен осећао и ђак немачке или наше гимназије. Нсма сумње, да аристократска и богата омладина, кад за час изчђе из ограде ОксФордске, обилном мером накнади сва одрицаља колежнога живота манастирског. Ипак се она навикие на послушност законима и кад се врати натраг, навлачи ноново своје црно одело и старинске шешире без Форме. „Велику важност има у васиитању поука, већу пример' пајвећу управа (1гатт§)," говори енглеска педагогика. Не познајемо ни у једном језику речи, којом би се дало превести то енглеско »ггаштд-.« Н>им се исказује невидљиви дух паставног завода, који као неком жељезном вољом подчињава себи сваку личну склоност. Мишљења смо, да није само та реч, него да је и сам појам, који она означује, нешто чисто енглеско. Разглашени ред пемачке школе, касарнски запт Француских колега нема ништа налик на тај характер старих енглеских школа, који као невидљиви створ борави међ зуповима завода и подчињава себи у истој мери ђаке учитеље и слуге. Школски запт одржавају поглавито сами ђаци. Он се састоји у послушности према написаним законима и наслеђеном реду, који се од столећа чува у многим старим школама. Преступника казне најчешће другови, и то са строгошћу, коју мора учитељ да умерава. За то чувају ђаци и своја ирава, иризната наиисаним паређењима или утврђена стародавним обичајем. Самоуправа (зе1%оуегпетеп1:), не самовлада, јако је развијена у енглеским школама. „Чим раније почнете онхађати са дечаком као са зрелим човеком, у толико ће раније постати човек." Та изрека хладпе, трговачке моралке Локеове која је опште обележје Енглеза, постала је аксиом енглеске педагогике и странац ће с дивљењем, помешаним са одвратношћу, да посматра мале, десетогодишње џентлмене са округлим шеширима, који са свим озбиљно расправљају о свакидањим и важним стварима (с излетима, путовању на жељезници) и свуда знају себи да даду достојаиство. У северној Америци дали су том истом недагошком правилу други правац; тамо није оно утицало толико на спољашњу, колико на унутрашњу страну. У североамериканских ђака сусретамо непостојану смелост, која се јавља у лармању, непријагно дирају човека њихови