Školski list

— 220 —

ровца 17 слушаоца, Свега је било БЗ учитеља, од тих 5 учитељица. По пародности беше: 41 Србин, 10 Немаца и 2 Романа. Из бачко-бодрошке 28; из торонталске 9; из тамншградске 8; из Барање 5; из толнанске 2 и из крашовско-северипеке жунаније 2 учитеља. — Предавања су сваки дан држапа пре нодне од 7—10 сатн, први час: вештбање у говору; други час граматика а трећи читање и анализовање. Сваки други дап нисмена домаћа задаћа из синтаксе или описивање појединих предмета. Предавачи су врло ревносни били и предусретљиви. 12. Августа био је иисмен испит, за који се 44 учитеља пријавило. Од ових су 40 иисмену тему добро израдили и припуштени усменом испиту а 4 су одбијени. Усмени испит био је 1 / 13 . Августа и положили г& 33 учитеља. — Иредседник испитне комисије био је држ. помоћни школски надзорник г. Никазије ГреФ. А. (Гацно) Испит на овдашњој српско православној школи свршен је 28. Јуниа уз најбоље задовољство слушајуће публике. Ученика било је у сва четир разреда 29, а учепица 2, укупно 31. У I. разр. било је 5 ученика и 2 ученице, од којих положише испит четворо са врло добрим успехом а троје са добрим уснехом. У II. разр. било је 9 ученика, од којих положише исиит 2 са уснехом врло добрим, 4 са успехом добрим, и 3 са успехом довољним. У III. разр. било је два ученика; један положи испит са успехом врло добрим, а један са уснехом добрим. У IV. разр. бнло је ученика 13, од којих положише испит 2 са успехом отличним, 2 са уснехом врло добрим, 6 са уснехом добрим а 3 са уснехом довољним. Г. III. учигељ. (Друштво „Комеиски ") поднело је педавно моравском земаљском сабору у Брну преко посланика Бебера молбу ради нрипомоћи за оснивање и издржавање чешких школа у дољној Аустрији, где се довољан број чеха налази. (Мировина). Ер. угар. Министарство за богочаст и јавну наставу подарило је !лександру Јанковићу болестном учитељу србском у Баји редовну годишњу мировину од 100 Форинти. (Као што чујемо, црквепа обштина бајска додаваће овој суми онолико нрилога, колико износи ггпштит учитељске плате, што је доиста у пупој мери право, јер је г. Јанковић 19 гидина као ваљан учитељ у поменутој србској обштини савестно служио. У.)

КМЖШИ ПРИКАЗИ. 14 „ Рес1адодгја III. сИо. Розећпо о1>ико.ч1огје, $ав1апго 81јерап Ваваггбек исгШј кг. ргерагашНјак и 2адге1и г ргат с/ап кгс. рв(1адодгј.чко-кпјкеспода зкога, Хадге!). Как1а(1а кгс. рсАадодгЏко-кпјтеспода .ч1>ога 1884." Школски Лист је 1880. године у бр. 12 и 13 приказао и преноручио учитељству србском нрви део Педагогије или науку о васпитању од г. Стјепана Басаричка. Вредни нисац неуморно делајући па недагогијској књтжевцости нашој од тога времена нанисао је а славни хрв педагогијски књижевни збор у Загребу на свет је издао, најире у години 1881. четврти део Педагогије нод насловом: „Роујев!; Рес1а§о§1Је''; у години 1882. други део Педагогија под насловом: „Оћсе оћикозЉује", и исте године посве прерађено издање првога дела Педагогије под насловом: „ТЈ2§ојоз1оује". Сад нам ето изађе и трећи најзнаменитији и најзанимљивији део Иедагогије, који у себи садржи наособну Дидактику, којом ће се моћи учитељство хрватско и србско највише користити у свом нрактичном делању. Нознато је, да се иисац у главноме држи начела Хербартових, али им несљеди слепо, него их примењује приликама хрватске школе. У овој наособној Дидактици својој сљеди он прослављенога отца новије ди-