Školski list

— 236 —

За такову наставу дају градива ова важна дела: ЛУузз, Ти§епс1 ип<1 РН1сћ^еп1ећге ; и Ии姧, батепкбгпег, која учитељима нашима препоручујемо. Д0БР0ТВ0РИ СРПСКЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ СТ. АНДРЕЈСКЕ и неколико речи о осниваву заклада народних. У броју 10. Школскога Листа о. г. била је реч о нодизању сноменика П. Апостоловића добротвора Ст. Андрејске школе. Поводом овим сноменуо сам и друге неке добротворе ове школе — премда ми није био баш нрави смер све добротворе онисивати; — но како сам мало преухитрио са својим дописом, заборавио сам споменути још неке спомена до стојне добротворе наше школе. Хвала г. дописнику у 12. бр. овог листа на пријател>ском нодсећању, а блажене сени наших школских добротвора, нек ми опросте, што сам их у нрехитрености својој изоставио, и то сада овим надокна1)ујем. Што се тиче ЈеФте Нешка, о коме г. дописник пише, он је истина основао један фонд од 400 Фор. из кога су ђаци о главпом испиту добијали награду у сребрним новцима (свега 24 ®ор.); ти новци су се обично други дан, када је благодареније држано деци раздавали, јер је но благодаренију и разредница читана. Та је Нешкова Фундација пропала и увиштена је на овај пачин. Завештатељ је обвезао своје насљеднике, да Фундацију њиме за живота установљену из насљедства свог исплате. Негдашњи житељ овдашњи нокојпи Сава Гајицки адвокат, дуговао је насљедницима Је®те Нешка, и по смрти овога прими па себе тај каиитал школског Фонда од 400 Фор., да онштини законом нрописани интерес подмирује, као што је неко време био и чинио. Но пошто овај дуг није био укњижен, и пошто је по времену Сава Гајицки материјално пронао, нропадне и поменута Фундација пре једно 30—35 годипа. — По тврдњи г. А. Радубицког, ова је Фундација од прилике у то време установљена, када је овде прва препарандија постојала, а то је било од 1812—1816 г. Исти г. А. Радубицки када је 1819. овде I. латинску класу слушао, ириликом школ. испита нримио је из руку завештатеља 4 сребрњака. Оволико сам сазнао о судбини ове Фундације, а сад ћу по жељи г. дописника у бр. 12 Шк. Л. ио гдешто да забележим из живота како овог завештатеља, тако и осталих добротвора ове школе, колико сам овде од старих а уважених особа разабрати могао. ЈеФта Нешко рођен је овде у Ст. Андрији год. 1755. а умрво је 1830. Он је био најбогатији човек у овомместу; име оца му се незна, но то се спомиње, да му је отац био чизмар. Исти ЈеФта Нешко кунио је властелинско добро Литманову у Сепешкој жупанији близо Кежмарка, и усљед тога постане нлемић. Кроз више година био је биров и сенатор у овој вароши, а године 1820. постао је управитељем наше школе, и отирављао је то звање до смрти Он је учинио велику услугу АустроУгарској држави с тим, што је 1813. приликом Французког рата нодпомагао нашу војску (код Несмиља) са новцем, храном и напитком, и зато је од цара Франца добио за заслугу златан орден. Његова слика и данас