Školski list

бнвшим управитељима готајског учитељишта са: Др. Еарлом Шмитом енцпклопедистом, који је, по Шфовим речма, био у свему „велик" у врлинама као и у погрешкама, и Др. Фридрихом Дитесом нознатим педагошким капацитетом. Под упливом првога написао је своју знамениту кљигу: „Хришћанска наука у народној школи" 2 свеске, од које је до 1881. год. изишло већ 4. издање. С овом је књигом навукао Кер на себе омразу протестанских настора, а по свој прилици с тога, што је у предговору изјавио, да му је цел, да научи децу не догматичним препиркама, него хришћанској љубави Он вели: »Риг сПе Уо1кб5сћи1е 151 пкћ!; с1а5 сПе Наир15асће, шаб сће Мепбсћеп I г е п п I, 5опс1егп с1аз, \уа5 51е е I п 1 I; . . Нас1ег5асћеп ^ећогеп П1сћ1 Гиг сће КЈпс^ег.« — Под упливом Др. Ф. Дитеса написао је своје најзнатније дело : „Рад у народној школи" (Ргахјб с!ег Уо1к55сћи1е), где је изнео теоретички и практични поступак, како се предају сви предмети у спојеним и одељеним разредпма народне школе. Ово је дело већ прве своје године доживело три издања, а 1880. г. видимо већ 9. издање. Дело је преведено већ на српском језику (од Стеве Д. Поповића), а и на језицима мађарском, инглеском, руском, холандеском, шведском и јерменском. У Готи је написао Кер и треће знаменито дело : „Немачки језик у I. разреду" (»Бег с1еи15сће 5ргасћип1:егпсћ!: 1гп ег51еп 5сћи1јаћге«), исторични развитак и педагошки поступак у овој настави (1882. г. изишло је 7. издање) Штета је, што су ова два изврспа теоретичара тек кратко време провели са овим ретким практичаром, а ми би можда и више оваковпх ремек-дела педагошких доживели. Са овим изврсним књижевним радом стекао је К^р лепа гласа и њему почеше стизати понуде за боља и отличнија учитељска места, али на понуду готајске владе, да остане за управитеља готајског учитељишта и веџбаонице одбије добивене понуде и остане и даље у Готи. Готајска влада изаслала га је 1871. г.да посети и проучи устројство учитељских школа у Пруској и Саској и плод овог путовања био је то, да је 1872. г. почео издавати лист за учитељишта (»РасЈа^о^пбсће В1аиег«), који је уз сарадњу више ваљаних педагога издавао и уређивао све до смрти своје. По свршеном Францеско-пруском рату, одпочне пруска влада млого више да ради за бољитак просветни, а поглавиту бригу обрати основним народним школама; укине тако зване :