Školski list
177 —
Том приликом је г. Димитрије Ђорђевић, отлични питомац учитељске школе сомборске и садашњи учитељ кулиински говорио крвсну беседу о важности православне народне школе и о васиитању школскоу ! у духу свете вере наше и миле нам народности. (.Подареи>е ирава јавноети .) Вис. хрв. слав. земаљска влада иодарила је 11. Листонада о. г. бр. 10,467. нраво јавности православној србској вероисповедној школи у Осеку. Знати ваља, да је ова школа једна од најстаријих србсквх народних школа, која је још у време Марије Терезије пре 105. година проглашена бкла за јавпу србску нормалну школу, али јој је најновији хрватски школски закон право јавнозти одузео био, и сад ево онет новратио. (Нова комунална виша девојачка школа) у Госпићу отвориће се но дозволи в. хрв. слав. земаљске владе, а за предстојницу ове школе наименована је господична Јагода Трухелкова свршена приправница. (У богословији ) за проФесора догматичког богословља у Карловачкој богосиовији нааменован је иречастни г. Ђорђе Петровић, бивши проФесор и катихета србске учитељске школе сомборске, а у последње време вероучитељ и проФесор србскога језика у вел. гимназији темишварској. (Како се иостуиа са србским учитељицама у Далмацији. ) У Далмацији има врло мало србских школа, и оно што има основане су од побожних и родољубивих србаља као задушбине за одржање и утврђење цравославиЈа и миле нам народности. Такове су: србска девојачка школа у Задру, школа Бовапова у Шибенику и школа Бошковићева у Дубровнику. Ове три школе осташе сада без учитељица ; јер влада строго захтева да свака учитељица мора бити из Далмације родом или бар тамошња грађанка, да мора у Далмацији испит учитељски положити и знати талијански. У Далмацији нема способних србских учитељица, а горњокарловачке и сомборске приправнице немају опет оних својстава што их влада изискује; те тако ове школе осташе без учитељица. (.Нове школе.) У јуначкој Црној Г мри отвореие су ове јесени сљедеће школе мушке : у Ровцима, у Бјелици, Иријеком Брду и у Монастирима Острогу и Морачи. У Оногошту (Никшићу) отворена је свечано женска школа. Гимназија на Цетињу разширена је на осам разреда, а скорим ће се успоставити учатељска и свештеничка нн&ла, која је под управом покојног Милана Костића основана била, али је у иоследње време била затворепа. (Наименовања .) Гавра Матић свршени нриправник постављен је за привременог учитеља у Мошорину. У личко-оточком округу наименовани су за привремене учитеље каидидати : Вуја Станић у Могорачу, Димитрије Вукојевић у Радучу, Никола Поповић у Корјеници, Марија Бекова рођ. Вукелићева у Г. Косињу, Матија Загровић у Прозору, Симо Пејић у Небљују, Ђуро Месић у Грачацу и Леополдина Бадовинчева у Удбини. Госпођица Анђелија Петковићева приправницг наименована је за привремеиу учитељицу у Угриновци, а Катарина Кристићева за иодучитељицу у Беркасову. — Гаја Тривановић учитељ у Јошаници иремештен је за учитеља у Драгутину.