Školski list

— 190 -

Кривити основну школу за све, нема ни са тога смисла, што се у њој не довршује васпитање детета; него кад дете напуст ! школу, васпитају га други ФАктори, као: друштво, оиштина, држава, књил1> вност, публицистика и т. д Узмимо за часак, да су све ово слаби протуразлози, иа допустимо, да се и та нова наставна грана у школу уведе, али онда настају ова питања: Кад да се предаје ручни рад? Где да се предаје ? Ко да набавља матиријал? Да се дода још који учевни сат, изазвао би вику опих, којима је и оволико сати премного, а да се одузме који сат, општетили би ове већ ностојеће иредмете, којима се такође важност не може одрећи. Сад долази питање: где да се ради ? хоћемоли школску собу за те израде употребити ? Сетимо се како је у гдекојим радионицама, па сам уверен, да ће нас проћи воља, да се такова чистоћа и у нашим школама етаблира. А осим тога, шта би рекла естетика на то ? Рецимо, да се код сваке школе дозида још по једна соба радионица. Кад знамо како су наше онштине материјално преоитерећене и како н овако једва смажу трошкове око школе, па сад још искати од њих нових жртава, мислим да ће свако бити и о том потиуно уверен, да би дуго чекали, па ко зна да ли и дочекали остварење радионица и набаву материјала. Увађање дакле ручнога рада у основне школе, разбило би се и о ове тешкоће. Међу тим он моли : да га нико криво не разуме, као да би он бло иротиван томе да буђановчанин или брестачанин у време доколице, плете корпе, кошнице и саћурице, место да нод сувачом или по ћошкови у безпослици време траћи. — Боже сачувај, то не. Само он није рад да школа узме на себе задатак, који се са њзном сврхом не слаже. За тај носао иозвани су иутујући стручни учитељи и стр} г чне школе, а садања школа је своје учинила, ако потпуно изврши свој задатак и унути своје питомце у воћарству, свиларству, пчеларству и земљеделству. Додаје још, да се за питање ручнога рада заузимају иредсгојници интерната. Па овамо тај предмет и снада, јер чим би дотични питомци испунили иначе иразно време, које им осим школских часова иреостаје. По његовом мњењу завађање ручнога рада у цељи да се становништво за радњу оспособи не би било саветно у нашим нределима. Овде је земљорадња главна привредна грана и одвраћање пажње народа од земљ°дества, могло би више штете донети, него што би плетење котарица и других ствари користити могле Он вели, да волије и на даље гледати брата Словака из Тренчина, да по Срему „хаузира", него да наш тежак остав/1 њиву, кућу, жену и децу, иа да се са кстарицама и другом работом по белом свету од немила до недрага пребија. Препоручује скупгатини следеће резолуције: I. Поджупанијска учи гељока скупштина држана у Руми, ма да уважава, како образовну тако и нрактичпу вредност ручнога рада не може да се сагласи са тежњом, да се ова струка и у основну школу као иосебан наставни предмет уведе. II. Увађању практичног рада у осн. школу осим других главна је сметња неизведљивост, што: а) нема учитељског особља за предапање