Školski list

ШколскиЈист. „ТТТколоки Лист" излази једанпут у меоецу. Иредплата је за целу годиву 1 ф . 50 ножчнЛа, а за Орбију 4 динара. Учитељи са малом платом, кчо и богослови и приправници, добијају лист у пола цене. Дописи и предплата шаљу се: Уредништву ,,'ЈЈТколског Листа" у Сомбор. Бр. 1. У Сембору, 10. Јануара 1887. Год. XIX.

СА10РАДМ ПРИ НАСТАВЕ. аморадња је једна од главнпх наставних начела. На њу се врло мал^ пажље поклања, сигурно с тога, гаго свако зиа, да се она са човеком рађа; на против врло их мало знају, да се нагон те саморадње врло често неупутпим и неуким руковођењем потире и угушује. Сви ми појединце и скупа живимо од своје саморадње, и л,уди без ње никада не могу да буду друго, него парасити, који шпнта.демају свога : аи свога знања, ни своје зараде, ни другога чега свога, — него и што знају и имају, то је све туђе. По томе било би као главан задатак васпитања и наставе, да, колако је већма могуће, најбоље развпја саморадњу у човека. Па. многи од нас нема ни у памети, да много пута родитељи и школа баш ту врлину у детету угугаују. А без саморадње нема човек опе вештине и окретности у раду. Многи учитељ обманује себе тиме, шго заборавља, да успех наставе независи од његове радње, него од саморадње њего^вих ученика. Славни педагог Дистервег у погледу саморадње о е је знамените речи изговорио: „Младић ће само тако нешто бити, ако своју снагу нанрегне, - и зато је најглавнији задатак васпитања, да подстрекава ученика на напрезање својих собствених снага." Алн. да се ученпк привпкне и обучи на саморадњу, игате се од учитег.а: да има знања, вештине, стрпљења — и труда. Огуда је код нас пуно шкопа, у којћма су ученици осуђепи на вечито слушање, иисање — и дремање Они су дакле *у пасивном стању, а учитељ непрестано говори и ради. Шта више много је у иас гакола, у којима је строго забрањено и сматра се за дрскост, да ученик взјави своју сумњу о нечем, да се распитује о чему, пли да се изрази својим речима, а не онако, / као гато је у књизи, или као гато је учитељ казао. У томе /&у