Školski list

— 64 —

Посљедице ви не ћете можда видети, али ће ваша деца бити сретна. Хвала вам још једанпут ! Госнодине учитељу ! Још једаннут ти кажем, ево ти заставе, високо је држи, Бог ти, а душа ти ! На ове речи г. нароха, учитељ је одговорио од прилике ово : Пречастни Господине! Ову данвс новоосвећену школсну заставу, коју ма предајете у руке, примам, и срнску Вам веру дајем, да ће ми најсветија дужност бити, да ову заставу одржим чисту и неоскврњену, и да ћу нод њеним закриљем школску децу најсавесније, по законима школским, на задовољство народа свога васнитавати и изображавати. Ја ћу ову засгаву високо држати, да је српска деца из далека виде и да се скунљају око ње, како би се иросвета, оно опште добро свију народа, свуда раширила и наш народ усрећила. Живели браћо ! Ја ћу своју дужност чинити. После ових говора, запева г. иарох дивну песму: „Слава тебје ноказавшему нам свјет," а кум Лазар Ковачевић понесе школску заставу напред, и сви присутии упутисмо се у највећем реду у српску школу. Звона брује, а топови грувају. Народ илаче, видећи дивну славу ерпску. У школи је г. иарох уз суделовање г. учитеља осветио водицу. Враћајући се натраг у св. цркву уз дивну иесму светоме Сави, коју је невао цео народ. У св. цркви иредложи г. нарох, да се у успомену освећења школске заставе устроји фонд за срп. школску библиотеку у Јамени. Ови су приложници : Лазар Ковачевић, као кум, даде једног брава од четири године, десет Фор. и једног јунца од три године, Милић Даниловић 30 ®ор., Цветин Ковачевић 5 Фор., Д. Јеврић парох 2 Фор. По 1 Фор. : Ч. Вукајловић учитељ. Владислав Ненадовић, Драгиња Павловнћ, Диматрије Чукић, Младен Стојановић, Живан Јанковић, Јован Спајић, Срета Дрезгић, Живан Даниловић, Јован Божић, Живан Секулић, Ђока Николић, Иван Стојановић, Јоса Трцонић и Тадијан Расотруновић. По 50 новч : Ђока Јовановић, Милован Вечић, Теодор Радак, Живан Иконаћ, Јован Тимарац, Божа Тимарац, Веча Вечић, Сима Бекић, Григормје Радованов и Сима Ковачевић. У храни: Мата Пољак 20 ока жита, Милован Сладојевић, Миловап Ми хајловић и Станко Сладојевић сваки по 10 ока жита. После подне око 3 сата састалисмо се нас неколико нријатеља у школи, да у пријатељском договору прославимо тај за нас редак дан. И два брата римокатолика носетише нас. Весеље је кратко било. Проведосмо у првјатељском разговору и иевању српских црквених и нзродних песама. Наша два брата римокатолика тако су била усхићена, да су изразили своје жалење, што и код њих таких свечаности нема. Школску заставу је правила књижара Луке Јоцића и др. у НовомСаду за 120 Фор , којој се особито захваљујемо на солидној и тачној изради, те је свкма нашим српским оиштинама тонло препоручујемо. Приложници ове школске заставе било је све срцско становништво у Јамени. Људи су давали на ту цељ новаца и хране, а женскиње у убрусима и платну, које је у новац претворено. У Јамени 23 Марта 1887. В.