Školski list

— 175 —

тш васпитши. (Одговор г. М. Нешв .0Еи4у.) У „ ЈГетоиису Магиг^в Сраске " књига 144. г. 1885. штамнана је реденсија г. М. Нешковића на "моју књигу „ Поуке о васаитавању деце у родитељској куГм", која је нисана у ночетку 1880. год. и штамнана у другој иоловини исте године. Већ та околност, што је реценсија изишла на толико година после књиге, изазвала је у мени сумњу у објективност оцене, — бојао сам се, да мој ношт. аријатељ не буде пристрастан према мом делу, за које сам и сам зебао, да ли може у свему издржати критику после толико година. Но с друге стране надао сам се, да ћу у реценсији познатог нисца и радника на школском пољу наћи нешто ново, што би могло унапредити науку о васпитавању и само васпитавање И нисам се преварио: г. Нешковић је одиста кристрасно оценио моју књигу, а у ком смислу — видеће се после; и у његовој оцени има новина, а какве су оне и од какве су вредности — видеће се из овога што следује. У одговарању држаћу се распореда г. критичара. I. Г. Нешковић почиње своју реценсију критиковањем захтева двојице најславнијих недагога — Каменскога и Песталоција, да би добио „што сигурнији темељ" за оцењивање моје књиге. Он им замера, што се у домаћем васпитавању „највише баве радом око интелектуалног васпитања", и што то сматрају као „ понајглавнију задаћу" ; јер, вели, тај посао спада у дужност гиколи , а не иородици, која „но превасходству мора да негује моралну . . . страну детињег духа". Према томе не одобрава нарочито Каменском, што он „жели, да се нутем очигледног ноступка удари основа иочетка свију наука". — Затим, прелазећи на моју књагу, вели да и она „нати у главном од истих мана", — и труди се, да то докаже наводима из те књиге. Да су ти наводи стављени у реценсију верно — онако какви су у књизи, и да им је смисао протумачен истинито — онако како се јасно види из свезе мисли у појединим одељцима и у целој књизи, и да та критика није изишла у „Летоиису Матице Сраске", која је мојој књизи досудила расиисану паграду, — онда ја, по својој прилици, не бих одговарао г. Нешковићу; него бих га пустио, да се и даље размеће својим позивањем на „здрави разум" и својим молбама на „мека срца" „матера српских" (да се одврате од моје књиге), те да има и идејалног уживања и материјалне користи отуда (јер он добија награду за своје реценсије, као и извештач за своје извештаје, којима их преноручује, да се штампају у „Летопиеу); а ја бих се заклонио за оне најславније иедагошие аукторитете, па бих ћутао и уживао — у том згодном заклону. Али, пошто ствар стоји друкчије, приморан сам да одговарам. Г. Нешковић нијо хтео да препише верно ни наслов књиге : ставио је „васпитању" место „васпитавању", и изоставио је и то, да је књига написана „и за уиотребу у вишим девојачким и учитељским гиколама". Исто тако је из предговора навео само један задатак те књиге, а изоставио је