Školski list

— 55 —

Иван Ф. Гундулић, српски пјесник. — Дубровник. — Приповијетке Рашта се тако догодило ? приповијетка из српског и циганског живота. Написао Ђорђе Јовановић. — Раваница, од Јована П. Јовановића. Џенетска хурија, црта из босанског живота. Написао Нико -ј- X. II. Бесаровић. — Поука : Неколико писма у доколици, нише Антоније Стражичић. — 0 споменицима : Из којега су доба и којега ли народа гробни споменици Црне Горе, Далмације, Б зсне и Херцеговине, што их наш навод зове стећцима, мраморима или машетима. Расправља Фрањо Радић. — Српске народне умотворине : Невјерница, нар. нјесма, зебиљежио М. — Српске народне здравице о крсном имену, што се у околини Гацка наздрављају, саопштио Марко Мутић. — Листак : Преглед једног подлиска „Просвјетног", од Миће Је®тића. — Књижевне и културне белешке: Проглас академског друштва „Србадије" из граца. — Програми светосавских бесједа. „Босанска Вила" излази у Сарајеву два пута мјесечно на два табака ; доноси у сваком броју по двије слике Ур-ђује је Накола Т. Кашиковић, Сар |јлија. Цијена на годину 4 ®ор. Књижавни оглас. Ново, прерађено и допун,ено издање нјесничкога дела „НЕДЈЕЈБКО". Године 1860. бијаше мој „Недјељко" с одушевлењем нримљен у народу србском, који је ту назирао израз народне душе и огледало цркве своје : еле је ово дело нјесничко правога србско-народнога замишљаја, а ту је такођер спјевана попут србских народних нјесама и православна литурђија наша, те нротумачена и символика њезина. Сувремени часописи хвалијаху додуше у велике то дело; али ја сам не бијах посве задовољан е тим радом својим, изведеним припадом уз многе послове званичне. С тога сам ово дело посље онетице прерадио, допунио, нонешто и према критици исправио, иа сада све логичније и строго на епски (приповиједни) иачин извео, и на дванаест пјесама (на челу свакој садржај њезин) раздијелио, а литурђијске нјесме на антиФонску (1. и 2. лик) да све један лик другом одговара одломцима св. Писма. биранима и групиранима према чину нјеваније и чину литургије као накит исте. „Недјељко* ће сада бити управ благовјеститељ слоге к љубави, еле говори народу : „Љуб'те брата које вјере био, кека вам је као рођен и мио". Осим тога иде се и за измирењем потурчењака са Хришћанством у духу праве науке Исусове. Ова књига бити ће и као читанка за младеж врло користна. Мој нови рукопис тога дела послао сам био на просуђење са црквено пјесничкога гледишта нашему велеумном владици-пјеснику Никанору Грујићу ; а он ми је нисмом од 23 Јуна 1885. изразио најтоплијим и најљубазнијим ријечима своје потпуно признање и похвалу о том раду моме, у њекоме по мени усвојене примјетбе своје, пак тиме је дотични Енископ Никанор оставио свој благослов на овом делу моме, као драгоцјен аманет свој. Књига ова иечатити ће се сада новим правонисом (Вуковим), око 15 табака у осмини, и стојати ће ипак само једну форинту а. вр. броширана а лијепо у црвено платно утврдо везана с позлаћеним насловом на корицама, за 60 новч. више. Рок за пронумерацију отвара се до конца априла 1888. Сабирачима унисника иде на свако десет књига