Školski list

— 184 -

ШОШЕ ЛИ СЕ ОМОГУМТИ, п УЧИТЕМ СЛВ СВОЈ ЖИВОТ ПОСВЕТЕ ШКОЛИ И БЕНОШ УНАПРЕХЕБУ - И КОЈИШ ИЕ СЕ НАЧИНОШ ТО ПОСТИМ? (За награду.) Ваљан учитељ, да би у школи што успешније радити могао, мора особито пазити на ово : Нека што више настоји, дакодученика иотребито страхопоштовање и љубав задобије, а тако исто и код њихових родитеља и других грађана нека одржи у подпуном смислу свој учитељски аукторитет; а то ће постићи само тако, ако буде са изтрајношћу и одушевљењем у школи и изван ње радио. — Даље : нека је тачан и искрено одан своме звању, те ако вавзк савестно радио буде, тада ће код поверене му младежи велики утисак и наклоност, а код народа уважење стећи, чиме му је успех знатно осигуран. — Ни но што пак нека неда ни најмање повода својим понашањем или другим чим, да би поједини родитељи или грађани пред децом својом узрока имали, да га оговорају и ниско с презрењем о њему говоре, јер би му тиме нужни ауторитет поремећен и иокижен био; а са понижењем његовим би му и нанредак у школи јако поколебан био. С тога је потребно онако морално и узорито владање, како се само учитељу приличи. Нарочито иак нек се чува од ближег и интимнајег одношаја и нревеликог пријатељства с ратарским младићима, који често у својој разузданости на улици јавно зову учитеља но имену без икаквога частна назива и то најпростијим начином, које све могу и његови ученици чути, — као што сам се у више прилика осведочио, — а то се никако не слаже с учитељев1.м достојанством, будући му је шта више до крајности углед код ученика понижен. — А од куда онда такав учитељ да имаде код њих уважења, решнекта и поверљивости ? (Ово важи за млађе учитеље.) А сада, по што сам навео главне црте, којима би се омогућило, да сви учитељи сходно светом позиву сав свој живот посвете школи и њеном унапређењу, нека ми се допусти уз ову расправу још неке тачке сноменути, на које би учитељ у народној школи особито пажњу обратити имао, чиме би такође још већма своме племенитом позиву одговорити могао. „Метод ириродни је узор свима методима" — вели Марцел. Зато треба учитељ да се чува абстрактних Формула, нравила, досадних задаћа и непробавних учива, чиме се деца све већма оглупљују ; а видимо, да се у новије доба и учење на памет, као и с тим спојено учење, помоћу правила све већма изоставља; најпре дакле појединп предмети, а за тим оишти појам, то је нов прародни метод, који се и у искуству показао као ваљан и успешан, будућн пак учење иомоћу правила ни мало не развија, већ шта више слаби дух васпитаников, а и знање, које је тим путем стечено, није трајно ни темељно, већ нестално и иовршно. — ГГутем нравила ироизведено зн&ње никако није основно ни право разумевање, већ само нривидно и лако се заборавља, јер такови утисци иису чврсто