Školski list

— 4 —

очи стави голу истину, као што ми приличи. Преценио сам своју срећу, те је нисам ни заслужио. Големо је чудо, што још живпм. Велико је чудо, што сам спасен испод копита коњсквх. Гледајте, опп ми раздераше хаљину на леђима, а не дотакоше се мојих леђа ; гледајте, опи ми растргаше одело на нлећима и раменпма и пе дотакоше се мојих плећа ни мојих рамена! Њихова је пога прокасала мимо мога чела, а пе додирну мојега чела.*) Чудо је, што још живим, што још радим. Био сам сиромах и покушао сам, што богаташи пе би никако покушали ; покушао сам, о чем су богаташи мислили, да је немогуће. Хтео сам — спевајући — да са својим сиромаштвом и слабошћу спојим спагу, кпју човеку у оваком положају не би мсгло дати пикаково богатство ни сва срећа овога света. — Сам, немоћан молио сам пемоћ, сам незналица молио сам пезнаље, сам, недорастао молио сам недораелост за помоћ у свом раду, да би почивало на вечитим стубовима мудрости, снаге, достојанства и зрелости човечије нрироде као на својим једипим чврстим подлогама. Свету се чињаше лудост, али ме је чувао Бог. Моје је дело пошло за руком. Стекао сам пријатеља мојему срцу и мојему делу. Нисам знао, шта сам учинио. Једва сам зпао : шта хоћу. Али је успело. Постало је као створење из ништа. То је Божје дело, или чије би било ? Ко ће да устане и да рекпе : Моје је то дело. Не ћу да то рекпем, а немојте ни ви рећи. Није то моје дело, нпје то ваше дело. 5 г стајте, иријатељи ! Б< жје је то дело, на нека се Божје дело опет саједини — не као што се зли дуси сједињују — но да пас Божје дело опет саједини, као што се анђели друже с апђелима. Чудили сте се, што сам спасеп испод копита коњских. Алинијели моје дело лепше спасено, пего што је тада моје ломпо тело ? Чудо је, што још постојим. Велико је чудо, што је моје дело истрајало све опасности у Бургдорфу, Бухсеу и Ифертпу. Сад га очекују пове опасности. Божјом ће их помоћи поднети. Али хоћу ли их ја преживети ? 0 том сумња моје срце. Оно се боји. Оно је немирно. Осећам, да нисам вредап своје среће. Нестаће је. Али с тога не ће пронасти моје дело. Злато не сагоре, већ се само чисти у огњу. Истину и љубав осећа човечије срце, кадгод се само дају чисте, све кад би се свегски мудраци ма како препирали о томе са целим човечанством. Моје се дело не бори против човечанства, пе свађа се с кпе-

*) То јс било 1806. године тамне дедембарске но1.и код Косонаја,