Školski list

— 125 —

овим развитком искусним начином. Практична је педагогија доиста вршена, од како људство ностоји ; али као наука млађа је од медицине, која за ваше телеспе одношаје има исту задаћу, као педагогија за душевне. Природне науке задобиле су у наше доба опште уважење, а медицинска наука, којој су претходнице природне науке, од одлучног је утицаја на опште д о б р о. Уиознавање науке о човечијој души, психологије и њене кћери педагогије, у опште слабо лежи у интересу. Али биће и мора једном доћи време, када ће се учити педагошки мислити и у обзирима јавног живота. Ов) време привести јесте најважнија задаћа садашњости. Педагогија нема никако важност само за младеж, као што се често узима, него у опште за недорасле духове, којима је потребна управа. Она ииа још шире поље рада пред собом, нре него ли постане правило човечанског друштва, да увек добро чини, јер је она добро и истики одаје чест у сваком обзиру живота, пошто је она управо истина. Док год само од школе и доба очекујемо васпитно делање, не разумемо се потпуно у васпитању човечијег духа. И државна управа, законодавство, црква, штампа, књижевност, уметнички заводи, цело образовано друштво има чедагошиу задаћу и јесу чиниоц'.т јавног васпитања у опште ; где виши духовни жавот има моћ и прилику, да утиче на мање развијени, има и дужвост, да ово извршује искусним начином. Али ова дужност није потпуно иозната у наше време, или, што је још достојвије укора, просто је презрена из егојистичних узрока. У овоме лежи погрешка, која је ироузроковала махне нашега времена. Већ је Шлајермахер рекао : „Све револуцијонарно лежи у неправилној организацаји јавног васпитања." Садашњост показује истинитост ових речи, а њин смисао управљен је на преврат, било у друштвеном, црквеном, моралном или другом обзиру. Таково стање не бива никад у оном народу, где постоји добро уређено јавно васпитање, него само тамо, где је егојизам постао животно начело. Васиитање и себичност не слажу се никако. Наше намере не могу нигде моралније бити, а тежње нигде себичније, него тамо, где утичемо васнитно; дрска је игра са најсветијом задаћом, коју човек игра, по што ју може учинпти услужном својим добицима. Ми морамо сматрати као непроломно начело, да све, што је у стању да утиче на људство, има и своју васаитну задаКу. Многи слабо мисле, да се знаци напретка од 100 година у сваком погледу — најпре постепено, после пак, од како су иара и електрина стуииле у човечју службу — рапидно појављује. Тек пре 100 година појавише се први почеци ваепктне наставе у народној школи. Како стешњено бејаше тада коло агивота — како спољашњег, тако унутрашњег ! Каква сиротиња очигледности тада, а какво изобиље сада ! Тако нагло и брзо није се образовала ни једна перијода пређашњег времена, као ново доба. Проналасци и истраживања у великој множини и од највећег замашаја следили су брзо једно за другим и још увек притичу нова сазнавања са евију стр на. Тврђење писца народне економије (Мах "\^Јг1ћ), да је најстарији човек, који живи још сада, присуствовао постању већег броја замашних и иреображајних проналазака, него цело људство у свима пређашњим воковима — губи при скоријем испитивању изглед нарадок-