Školski list

— 199 —

што живље и разумније, треба да је бистро и чието, треба да је топло, а не сентиментално, треба да је снажно и дечије, — алн не детињасто.*) Ко може ово најлакше да изведе? Ја и опет велим: учитељ, јер је он најбогатији искуством из дечијег света А сад да погледамо радове у дечијим листовима ! Колико ћемо учитеља наћи, који раде на дечијој књижевности ? Врло мало ! Учитељи би требали да раде тим нре на љој, што је она саставни део иедагошке књижевности , — а педагошка је књижевност наша — учитељско-ваепитачка. Ако овако и на даље остане, ми не можемо напредовати ии у недагошкој књажевпости, јер су обадве једна целина Могуће је, да ће који учитељ рећи : „За што ја да се мучим, кад немам хонорара?" — На ово питање било би најлакше одговорити народном пословидом : „Помози се сам, иа ћу ти и ја помоћи, вели Бог!" — Могу ли нас награђивати издавачи дечијих листова, кад једва излазе без да хонорирају? Хоћемо ли, да они још и штетују ? — Ја мислим, да то нико не жели. Но ако хоћемо, да нас хонорирају, прегнимо, скупимо велики број претплатника, на ћемо добити и хонорара ! Да се дечији листови рашире, нужна је учитељска морална пзмоћ — н ако унанредимо дечију књижевност, ако јој дамо иолета, онда смо одговорили сво.јој дужности. Не треба да заборавнмо, да је српски народ нама учитељима иоверио српску омладину, узданицу и будућност своју, нама је поверио, дајој дадемо васпитање и образовање, да јој дадемо духовни полет и да је упутимо па бољу будућност, да је научимо, да свагда брани и чува своју свету иравославну веру и милу сриску народиост , — а то је голем задатак, који не може само школа учинити, него је нужна најире дечија, а после народна књижевност као допуна и продужење основног, у школи добивепог зпања. Не треба за то, што нисмо доетојно награђени, да не радимо, извтњујући се : „пе награђују ме." Чинећи тако, ми заиста потврђујемо, да нисмо бољу нлату ни заслужили, — али ако радимо и извршујемо свој задатак савесно и на корист српског народа, онда ће нам и тај народ нризнати заслуге и наградитп нас, као што заслужујемо Трпен — спасен ! *) Рае<Ј. IV. 5. 271.