Školski list

ЕОЛСЕИ ЛИСТ.

„ Шхолоеи Лиот" излази један пут у меседу. Предплата је на целу годину 1 ф . 50 новчића, а 8а Србију 4 динара. Учитељи са малом платом, као и богослови и приправници, добијају лист у пола цене. Доииси и предплата шаљу се : Уредништву „Школског Листа" у Сомбор.

Бр. 10. У Сомбору 15. Огаобра 1890. Год. XXII.

КО ЈЕ КРИВ, ШТО ЈЕ ШКОЛИН РАД НЕДОСТШН ? (5а награду.) (Наставак.)

I

Ир*

сновна гакола, која се еминеетпо пазива народеом школом, оптерећева је меогим иаставним градивом. Наставни план у многом се не слаже с потребама парода и задаћом основне школе, која треба да народ просвјећује. Наставним планом није се основна школа начинила еародном школом, него се, као што је лајепо примјетио г. М. ПетровиЛ, начинила упиверзитетом у малом.*) Стари Јелини нијесу пмали оваковијех унвверзитета, али је њихове школе задахњивао народни дух. Днвно то разлаже Дитес**): „Не може се ни замислити разумно васпитање и паметеа настава без језика и културеога блага овога народа, којем дијете припада. Језик, који је дијете од матере научило и који у школи слуша, то је оно, што је народно — и од куда биемо могли узети бољу грађу за читанке, ако не из ризнице народне књижевности и из дјечије околине, у којој је дијете расло? Гдје би у опште и могла бити добро уређена народна школа, а да није народпа и да пе би морала бити народном? И гдје је тај разумни васпитач, који бп дијете отргао од народеога живота и вароденјех обпчаја." Страии, дакле, елементи не сиадају у народну школу, исто као ни народни шовинизам, јер се тиме запријечује природни и хармонијски развитак и јер се тиме. распаљују страсти, које унесрећују и народ и државу. Куд су дједа претоварена многом науком, тудаје и учитељ силним вослом. Лијепо каже Дитес ***) на једном мјесту : „Уз то се на учитељсгво гомилају са свијех страпа захтијевања *) Школски Љ/.ст. 1882. стр. 4. **) Др. Фр. Дитеса: Методика. за иародне школе. Превео М. П. Шапчанин. Стр. 35 ш * *) Ха4т-1ећге Дее МогаИзећеп ппЈ КипзИећге с(ег тогаНаећеп Егаећипд. Стр. 02.