Školski list

ним надзором не могу такав начнп жикота водити , а безбрнжни о свом. школовању, не дају часове, но их за своје стручно, ваљано, ннтензивно образовање задрже. Питомци из нростијих кућа, науче се овде многом чем, што у разним становима и у својој родитељској кући нису имали прилике никад видети. Тако образовани стуие у грађанску заједницу. Научени поштовати и бивају више ноштовани. Научени леној послушности, нису им грађанске установе и државни законп несносни. Научени учтивостИ, знају и себи потчињене у том поучити, па тако угледу друштвеног живота знатно доиринети. Те превасходне стране ннтернатског уређења увиђају државници н стручни иедагози, с тога и признаје велики отац Диитер, да су из ових завода Иемцп своје најодличније мужеве доби.ш. Види: 1)1п1;ег8 ВекеппПпззе, под 7. одс. IV. примедбу. Ис такосмо, колико су интернати но учитељске школе онравдани, а иначе има завода, који се друкчијб као целисходни ни замислити не дају. Такови су поправилишта, разни хуманитарни заводи, па и девојачке школе. Нризнајемо, да и интернати имају пеке услове, под којима свестрано свој утицај могу да изврше. — Веће државе, а које при том трпе оскудицу у учитељима, као н. пр. Аустро-Угарска, не могу пригрлити ову установу, јер је издржавање исте скупље, а ири том не би требале за више од 100 питомаца уређене бити. Мање иак државе, које бн ту оскудицу лакше могле подмирити, имале би одпста од интерната велике користи, на с тог им се установа ових не може за доста ни да нрепоручи. - - Радосно дакле мора човек да поздрави малену Црну-Гору, која је своју учитељ. школу интернатски основала, која је установа за тамошње, као у ошите за околностп у српском свету с.вуд по све ирилагодна, умесна и неопходно нужна, баш и са здравственог гледишта! I Го схваћању изврсних стручњака, а на основу најновијег дидактично-иедагошк-ог гледишта, пмају учитељске школе бити ио полу раздељене, са четир годишња течаја, вежбаоницом од 8 разреда и забавиштем уз учитељичке школе, морају имати ваљану стручну библиотеку и т. д. Иитомци, који би овакову спрему имали, одиста би знатно основну наставу у народу унапреднлн; али да би педагошка знаност још већма се развила, то се са овим иггак коначно не би смело задовољити, јер се мора и за тим ићи, како би н до ваљаних наставника на учит. школама и хуманитарним заводима дошли и како би