Školski list

— 70 —

те би се могао подчинити упливу средине и промијенити школска иравила у животу, а то би послужило нротивницима новога ваенитања за доказ да пов закон није добар. Посмотримо сада, у чему се је састојало то славно васпитање, којијем се је предсказивало спремити нов пород људи. Извјештај каже, да је цијељ васпитаља — уселити страх Божији; одвикнути од лијенос-ти ; научити иристојному нонашању, учтивости, благопристојности, сажаљењу биједнијех и песрећнијех, одвраКању од свакијех бесрамности. Цијељ васпитања описује потање „Устав обшчества благородних дјевиц." У њем се прописује учитељицама старање: да се не би дјевојчице правиле важне, да не би биле плашљиве, да су познате са основима благоразумности добронравности, благопристојности, племените и не усиљене учтивости и свијем добродјетељима; да би та изврсна својства удешавале са пристојном и нлеменитом скромношћу у понашању, у нријатнијем положајима, у чеднијем и разумнијсм разговорима. Даље читамо, да цијељ васпитања јесу свјетске добродјетељи, т. ј. покоравање управител»има, узајамна учтивост, кротост, уздржљивост, изједначено понашање у благонравности, чис-то и правсдпо добру склоно срце и најпослије племенитијем особама нрилична скромност. Једном ријечи, види се, да осим пејаснијех изречења о развијању сграха Божијега и инстинктивно доброга срца, све дјело своди се на ово : образовати у свјетском одношају, с поља угладити Ханжахину, Чудихину, Вјесникову, Ворчалкину [особе познате из комедија Катарине II.) и начинити од њих, колико је могуће, пријатну другарицу. Своја цравила и своје идеје према васпитању женс-ком Катарина II. истакла је најхтрво у уставу — о васпитању благороднијех дјевојчица у петроградском воскресенском манастиру (Смолпи инштитут) и то је био први корак државе према женском образовању 5. маја 1764. Овај корак онравдава се тако : „Као што су на корист државе утемсљена разноврсна васпиталишта за мушку нлемикку дјецу о државном трошку, нсто тако имајући бригу и о племићкијем дјевојчицама, вољпи смо утемељити тако!;ер таково васпиталнште." Доказујући на другом мјесту потребу женског образовања, Катарина II. каже: „Кому смо обвезани за прво вођење, које намје исказано, како смо иа свијет дошли, за прву помоћ и бригу, за прву прехрану, за прво поучење и за прво нријатељство, којијем се у својем животу користимо? Једино женском сполу. Али ми, мушки, толико смо уображени првенством у крјеиости сила својијех, толико поносни и уз то толико управо и неправедни, да и у добивању наставе и просвје^ивању разума спријечавамо ми таком сполу, којем смо како је речено, сасвијем задужени." „Невјештина женскиња, -— говори даље закон, — тако је исто штетна као и невјештина слугу, јер као што оне, тако и други унливишу на дјечаке у најњежнијем најчуствителнијем узрасту. Буду ли женске васпитане, то „кад буду матере боље ће и расудније васпитати и своју и туђу иовјерену им дјецу, у браку ће ириљежиије испуњавати свој дуг, као васнитачице пе ће дјецу засјенити пустијем страхом." „На иротив