Školski list

187 —

Ч нка Грујица, Младеи ЧутгК, Јовап Ичин, Милош Давпдов, Новак Жекић, Дазар Милованов, Пстар Мирић, Стован Николић Огапар. — По 40 нч. Сава Павков Нађвалеков, Јсврем Ајдуков. — По 80 нч. Паја Жекић. — По 20 нч. СоФија Петровић, Ана Саџакопа, Мита Докшап Стаиар. — По 10 нч. Стеван Ћуркип, Прока Нгњатов. — Свега 83 Фор. 40 новч. Овај је иовац положен у школску благајниц?. Овим сс изриче најтоплија хвала од страпе овомесног учитељства свима приложницима, који овако леп нрилог на. ову племениту цјел нодарише. Надамо с-е, да ће и остала браћа, која не беху нрисутна овој „заједничкој вочери" примеру присутних сл.едити и оваке цјели обсручке обгрлити. Јер „Уздајмо се у се " „Та с-лађи је црни комад дома нсго бели у туђини." У Ст. Сивцу, 26 Новембра 1891. Душан С. ПејиЂ, учитељ.

ПРИКАЗИ српско нравославно појање. (Октоих глас 1., II., III., IV. н V.). На свима гранама уметности радило се и рлди много више него на музици, особито пак око скуиљата наших красних црквсних мелодија. У истини највећа заслуга око тога нринада наш.ем неумрлом Корнелију Станковићу који је скупио многе наше црквене мелодије готово све, које се на св. Дитургији ноје и еложио их у четири гласа за мешовити лик. 1887. годино издао је нак и наш вредни и заслужни музичар г. Тихомир Остојић проФ. на вел. гимназији у Новоме Саду С/гаро карловачко нјеније које је он веома добро за мешовити лик сложио, и ми то исто доло најтонлије препоручујемо свакоме нријатељу наших црквених мелодија као и нашим невачким дружинама. 1889. издали су г. Гаврило Бољарић који је мођу нашим свештеницима познат као вешт нојац наших црквоних молодија, заједно са Николом Тајшановићем, срнско правоелавно пјеније I. књигу у један глас и то у пет свезака. Осим тога саставили су ови наши вредни скунљачи октоих II. књига од којег је изишло 5 гласова и који је за српскп православни народ од велике корисги и важности за то, што сада није се вишс бојати да ће сс ове краснс мелодије изгубитн. Кад се узме у обзир онај тежак и мучан рад у списивању и издавању овога дела и захтов данашњег времена, где цоо образован свот ради и напредује на пољу културе треба оваког дела дочекати са раширсним рукама. Наше црквено појање је драгоцено благо нашег народа и дужност је сваког правог Србина ово благо еачувати и пред свет изнети. Црквено појањо је наслеђсно добро нашег народа. Са нримањем христианства Србп су уз превод грчких богослужебних књига по евојој прилици примили и мелодије грчких песама, које су из класичних времепа ирошле у христианство. Такове се дају но^нати у нашем црквеном првом гласу, мелодије Фригиеке; у трећем гласу мелодије доријске; а у четвртом гласу мелодије лидијске. Остали гласови јесу само варидијације цоменутих четири гласа. Доц-