Školski list

— 29 —

Умилно појање одјекује из уста Сричића и Српкињица, — које би пр пратио по који крупнији глас из средине старијих мушких. —• По свршетку службе крене се народ са свештеником у школу, звона су звонила, а дечица умилно појала нутем тронар светитељу Сави: „Пути воводјаштаго в жизан". Тако тихо корачајући и умилно нојући дође овај збор у школу, — у то пристаниште, где се набавља све оно, што је лено племенито узвишено хришћанско. Сад се приступи самом освећењу водице. — После красних и томе значајних песама, које се том приликом поје, свештеник окропи освећеном водом школу, —- а по том народ, колико је могло до њег'донрети,— јер школа, би дубком пуна, и још осим тога у дворишту би тма света. Кад се и то свршило, — отпоче скромну нрославу ученик један са песмом: „0 св. Сави", коју је дивно одекламовао и завршио речма : . . . Ускликнимо са љубављу Светитељу Сави, Српске цркве — врховној Светитељској глави ! Одмах за тим прихватише ученици и ученице и у два гласа отпојаше : „Песму св. Сави " и то таком прецизношћу, да се човек дивити морао. Кад су отпевали, онда је опет један ученик одокламовао песму нашег дичног песника, Змаја Јована Јовановића, „Дижите школе", -- дете је таким патосом декламовало, да би се и старији декламатор морао поклонити и рећи: евала ! А родитељи — присутни ? — 0 та она суза у оку што се заблистала, опа је ове казла, она је растумачила унутарње осећаје, — она је илустровала душевно располож^ње, она је говорила и осећаје срца. — Кад им је овај довикнуо : . . . Скини ми б&бо с чела облаке, Не дај ме бабб у просијако, Не штеди бабб рад добра мога, Смилуј се б1бо тако ти Бога !... сви су се тргли, кан'да их је нека магнетичка сила дирнула, — и зар се заверишс помоћи ћомо, пећемо ништа жалити, — мило чедо наше ! После њега је декламовала једна ученица: „ ј Б/косово", а по том онет једна ученица ; „Сриктии", •— обе тако лепо, —тако одушевљено, да су сви присутни очарани били. — По том је један дечко декламовао : „ Јасам Сџбин", и оддекламовао ју је онаквим тоном каквим се такове песме декламују, —• а у току декламовања чуло се : жив био, и одобравање главом, •— и он заврши речима : . . . Ја сам Србин, ево срца ! Ја сам Србин, ево руке ! Ако издам баците ме По сред пакла, по сред муке !!... II одмах за тим запеваше ученици и ученице : „ Ја сам Србин српски син...." „Ја сам млада Срнкиња..." у два гласа, тако громкоилено да си осмејак приметио на лицима нрисутних. Ти си се слушајући занети морао у оно срет-