Školski list

— 25 —

Видећи краљ Владислав I. јуначку невољу својих ковннских СЈрба, дозволи им иовластицом од 10. окт. 1440. год. да се могу населити на чепељској ади ниже Будима, а на оном пустом месту, где је сгајао још само храм посвећен некада св. Аврааму патријарху; дарова им краљ у властитост ораће земље, ливаде и воде,**) а Срби назваше ову своју насеобину и опет Ковином, подигоше ту велељепни храм од самог тесаног камена и храму са истока попеше одвојено звоник, који их служаше неких 260 година. Године 1756. узвнсише ковински Срби овај свој звоник опет тесаним каменом још са тринаест хвати, поклоиише га за невољу шиндром, а након других 39 год. по томе, покрише витп звоник храма свога белим лимом. Но шга је на овоме свету трајно вечно ? Буре што су вековима бесниле преко чепељске аде и преко Српског Ковина, обранише и пореметише и ову стару и лепу грађевину наших иобожних иредака — и нама потомцима њиховима, који се у овој црквеној општини умалисмо на 102 душе оста: да са бригом гледамо у наш свети храм, у ову монументалну грађевину са две побочне црквице и некад дивним одвојеним звоником, како их немилосни зуб времена све то већма троши, јер ми немамо толико материјалне снаге, да спречимо, да ова света богомоља иаша, да овај сабор околних села, у којима нравославни Срби живе отмемо и сачувамо од коначне пропасти. Но у тој бризи нашој не очајавамо; теши нас уздање у милост Свевишњега, који неће дозволити, да утрне кандило пред олтарем његовим; крепи нас уздање н у заједницу братске љубави, која нас спаја са браћом нашом осталим православним Србима у милој нам домовини, а под милостивим скиптром нашег славно владајућег краља и господара.

е4 јрбит орМпш повћ-ит Кбујепзе вићтћ-агеп!; уа81а1шј, ДевегНв ргоргп® јрзогит ћаћИа сиПб сит Нђет . . . рег сНуегвав Ке§-ш по8(;г1 рагкев ргосе(1епс1о е! »ић (ес118 аНогит (Цуа^ап(1о . . . БаШт Ви(1ае 1п {'ев1о Јо8ерћ1 81ерћап1 Ке ^18 Аппо Б ошјп 1 1440. (Оригинал у архиви ернско-ковинске вароши.)

**) N08 1Ла(1|8]аи8 Бе1 Сгга1Ја Нип^апе е!с. Кех . . . !Ч(1е1е8 повЈп Ка8С1а1п а1Ја8 1п орр1(1о повћ-о Кел\ч . . . соштогап1е8, а 8еаУ18 Тигс18 . . . нтегаћПКег Си^аИ . . . ппнепсогсМег ћапс р-аИагп сопсе^јшиз е! 1аси1(а1ет, и1 1р81 сит еогит ихопћиа е4 ргоНћиз П1 1п8и1а по81га СћереНп ^иосЈат (1е8ег1о 1осо ргоре е!; сп-снтагеа ^иапскт Есс1е81ат јп ћопогет 8апсИ Аћгаћат1 1'ип(1а1ат ић! ег апНдиНиз уШа Сш88е (ПсКиг с1е8се11(1еге, соп81гисЉдие е! ае(1Шса118 81ћ1 Боппћиз е! НаћНасиНз, Јћ1(1ет 8ић НИа БЉегЈаНћиз ^шћиз ]'п (Ис1о оррј«3о Ке\\ч . . . и81 Сиегип! тогагј Тегган^ие Рга1а ае а^иаз . . . ро881(1еге уа1еап1, аЦие ро88Јп!. Ба1иш Вш1ае Гепа 8есипс1а ргохјша ров! Ге81ит 8. ГгапеЈбС! СопГе880П8 Аипо Би1 1440. (Оригинал се чува у архиви српско -когЈинске вароши.)