Školski list

92 —

шша?! — Доиста, као што је потребно жигсетп, тако је потребно и њу ширитп п утврђивати. Да јо наклоност оваком пли онаком делању у већој или у мањој мери човеку урођена, држим, да у то не може бити сумње. Онште је нозната ствар, да деца врло често лнче на своје родмтеље нли на друге своје родове и претке не само по телесном изгледу, него и по душевшш особинама. И љубав дакле, као душевна особина је, код неког човека впше, а код некога мање срасла са његовим бићем. Али и то је истина, да човек и поред најјачих наклоности љубави, врло често дела неумесно. То бива, кад љубав није довољно развијена , кад се њеном оплемењпвању није достојна пажња обраћала. Пикако дакленије довољно, да човек има урођену наклоност да љуби, него је нензоставно потребно, да се та љубав н негује, развија, ј«*р само тако може имати важности богодана накдсност љубавн. Да боме да је тешко нробудити наклоност љубави само. где је она у мањој мери урођена. Али је срећа, што је редак човек, што валда п нема човека, који воћ по рођењу не би имао у себи љубави. Може се дакле рећи, да где год има мржње и себичностп — ту је било п пеумесног васпнтања. Около буђења, снажења п неговања љубави, различнта васпиталишта имају различита удела. Дом има своје, школа своје а друштво своје, мање више одељоне цели и начине васиитања: па тако је то и са неговањем љубави. Дете на дому учи љубити: родитељи, браћу п сестре, својту осталу, Бога и т. д. у друштву иак уче љубити друштво, народ н т. д. И баш за то, потпуно може нанредовати у љубави тек онај, који је на свпма местима васпитања ваљано упућиван и усавршаван. Иема и не може бити сумње у то, да иар. школа у овом обзиру може врло много учинити, самз ако својски иа то настоји. Има тушта ирилика, којима она те своје цели може постизавати и ако она све ове прилике савесно и ваљано употребљује, успеха мора имати, значајна. Та, криво би схваћао целп нар. школе сваки онај, који би мислио, да је њена задаћа само давати што више стварног знања и што боље извеџбати умне моћи дечје! — Ако шк. наредбе и плановн учевни не прописују засебно, неговање љубави, послушности, истине и т. д. зар да се оида то п не учи ? — Шта више, ја сам