Školski list

— 179 —

питају га за друштвени жпвот. Американци држе, да ништа не може у такој мери да облагороди срце детиње, да ствара карактере и велике мисди као заједничко учење и заједничка радља. Жли зар није бесмислено мушке и женске још од малоће учити, како су они једно другом опас-ни, — помутити и раздражити у њима уображење, па онда у најодсуднијем часу иустити у свет жестоке и дрске младиће, немирне, бојажљиве и незаштићене женске. Али пробитачност заједничког васпитавања не састоји се само у томе. Деца се навикну једно друго поштовати, братински љубити и надтицати. Мушки би с-.е стидео дати женској нрвенство; женскиње је трпељисо, а умбистрији ; у првим знањима у којима нема никаквих мислених ствари женскиње је готово свагда напредпије. Младих девојака се толико изобрази воља и карактер колико код мушких срце. Девојке бивају од сваког поштовапе, те тиме уче и саме себе поштовати ; а пошто су слободне, то бирају увек такова места која су ли за њих; и н. пр. на забавама већ им је у природи да су свагда одељене од мушких. Млади људи још као деца у основ. школи научили су се поштовати женске, што код других, мушки тек у одраслијим годинама, бавећи се у женском друштву, науче их поштовати. IIма ли суровијег ђака од енглеског, где су млађи ученици изложенп тиранству старијих ђака. У Америци је одношај међу младежи од 20 година онакав исти нријатељски као што је био за време детињсгва док су заједно у скамијама седели. Американске школе су необично лепо удешене. Свако дете седи за својим столом одељено од других са 4 стране. Учитељ седи на једиом узвишеном месту, од куда једним погледом види с-ве своје ученике. У осталом надзор и неје нуждан код частољубивог народа, где сваки само учи, да може до имања и власти доћи. Помислио би човек, да је за оваку школу тешко наћи учитеља. И заиста ту и треба вешт учитељ који ће способан бити, да код младих девојака бојазљивост ојача, а код мушких јарост ублажи. Дух насгаве у американским школама не само да је религиозан него је уједно и патриотичан. Прва детиња молитва, коју у школи научи, је химна у којој се узноси домовина. Жсторија је забележила славне људе из овога народа као: Вашинггон, Франклин и многи други, чија имена и дела још у млађаним срцима дечијим усађују, не марећи што је тиме можда патриотизам мало претеран. Ово је почетак да се у детету развије себичност. Народна гордост је онај црвен барјак, који људима, као и волу, износе нред очи кад оће, да народ слепо срља у заилете. Начело им је: васпитање треба ширити свом снагом, светлост треба разносити на све с/гране, ако нећемо, да нам народ остане вечита луда којекаквим светским варалицама, који са најнлеменитијим страстима и најленшим нриродним нагонима игре терају. Американци упоредо са душевним васпитањем дечјим брину се и за телесно васпитање, као и Грци. Између часова учења држе се часови играња, где се мушки и женске играју војничких игара, гимнастишу, па ту је и свирка заступљена.