Školski list

развијће то своје ма млађе иреиосмо, једпо.и речи, како је у иросвети наиредовао, на1ш ћемо свагда од најстаријих времена, да су старији довек тежили, да потомци њихови даље доспеју, него што су они сами доспели; а то је сасвим и нриродно, већ из саме љубавн према деци својој. Они с-у заиста довољно и доспели бпли у просвети и знању, а доспели би још и даље, да не нмадоше разних препрека. Кад су- дакле тако чинили стари народи, којима су многе и премноге препоне на путу извођења њихових жеља стојале, како ми то у данашње доба, •— доба напретка, чинилн неби, где је на наставу људства написана изрека: „васиитање, иросвета, знање и наиредак" , — и коју заставу сви скоро јевропски и други народи високо дижу и носе? — Кад су дакле, велим, стари народи сваком напредку тежили, којима су н релиђијозне и многе друге преноне ца путу стојале, а многима и стале, да се даље не образују и не развијају, нама бар не стоје такове и тима подобне препоне на путу, а ни смо ни хинеским зндом обграђени, да нам бар са стране просвета не дође. Са доласком Богочовека на земљу, п са светом његовом науком порушена је свака ограда за вечита времена. ХришКанство упали лучу просвете, н разагна таму глупости и мрака 'у целом људском роду. — Нађоше се поборници и носиоци те луче, те унесоше је у разна племена човечијег рода, и народи их са одушевљењем дочекаше и поздравише, а доцније и нрославише. Такав један носилац беше у нашем роду онај славни, мудри, узвшпени и свети муж, који је све благо света овога презрео, само да би жарком и родољубивом срцу задоста учинио, да би род свој просветом уресио, и знањем обогатио; а то нико други није, него Краљевић српски Растко — св. Сава, кога народ српски са славом и поносом уздиже, називајуКи га достојно својим просветитељем и учитељем; и кога успомену цео српски православни свет данас из благодарности с-вечано прославља. — Па шта мислите многопоштовани слушаоци, где је сместио свети овај муж^ту лучу просвете и знања? С-местио ју је у два нераздвојна светишта — у цркву и школу, којих је представницима истоветни задатак оставио; наиме: да настављају започети правац, тс да крче и даље трновити пут незнања. — Трудни посао овај уродио је и обнлним плодом. Доказ је томе цветање и наиредовање српске државе. Јер да српски народ не беше просветом проникнут, мучно, да би се поред мудрих Грка и лукавих ЈГатина и одржати, а камо лп до оне славе и величине под Душаном доспети могао.